Majstori starih zanata žele “esnaf-mahalu” u Nišu

Kovači, kujundžije, kazandžije, abadžije, bojadžije, sarači, drvodeljci, grnčari i druge zanatlije traže od gradskih vlasti “esnaf-mahalu”, gde bi obnovili zanatsku delatnost, a kao najzgodnije mesto za to predlažu unutrašnjost niške Tvrđave. 

Inicijativu za ovu mahalu pokrenulo je Udruženje samostalnih privrednika i zanatlija Niša, a Goran Popadić iz ovog udruženja kaže da su izradili projekat kojim je definisano kako bi trebalo da izgleda deo grada namenjen starim zanatima.

Mahala bi trebalo da izgleda “retro”, a opet da bude sagrađena moderno i energetski efikasno. Zanatski objekti bi trebalo da izgledaju kao dućani, arhaično sa stilistikom Balkana između 17. i 19. veka. Poželjno bi bilo da tu bude između 30 i 60 dućana sa fasadom od drveta i kamena, ćeramidom, kaldrmom, ali da bude i zelenila – kaže Popadić.

Zanatlije bi, prema njihovoj zamisli, te prostore zakupljivali, a prednost bi imale i mini livnice, graveri, pečatoresci, oštrači, tkači, krojači, pletači, zlatari, ikonopisci, voskari, sapundžije, slikari, grafičari, vajari, stolari, duborezbari, antikvari, ugostitelji i ostali majstori.

Dućani bi se, objašnjava on, dodeljivali na javnom konkursu, a kvart bi se finansirao iz fonda koji bi osnovalo udruženje zanatlija i “eventualno od lokalne samouprave ukoliko bi bila zainteresovana”.

Iako su se sa ovom idejom obratili gradskim vlastima od kojih mesecima, kaže, ne stiže nikakav odgovor, Popadić napominje da je veoma bitno da Niš dobije tu četvrt nalik na one kakve imaju skoro svi veći evropski i balkanski gradovi.

Mahala bi mogla da se napravi u zadnjem delu Tvrđave, gde su izgoreli ateljei, da se prostire do zidina, od parkinga preko pijace do glavne autobuske, a ukoliko bi to bio problem zbog istorijskog nalazišta, pogodna bi bila i Beogradska ulica – objašnjava Popadić.

---

„Zanati su šansa nakon propasti velikih industrija“

Premda se čini da stari zanati polako zamiru, Popadić navodi da je Niš i dalje centar zanatstva uprkos tome što je odavno ostao bez zanatskih ulica kakvih je imao nekoliko. 

Po propasti velikih industrija mnoge zanatlije ostale su bez posla i otvorile male privatne radnje. Čest je i slučaj da su se i akademski obrazovane osobe odlučile da otvore zanatske radionice jer su uočili u njima poslovnu šansu – kaže Popadić.

Osim toga što bi mahala bila šansa malim biznisima, i grad Niš bi se, dodaje, još više afirmisao kao turistička atrakcija.

I nove generacije bi, prema njegovom mišljenju, ovde dobile šansu da se uče starim zanatima, “što bi ih u eri društvenih mreža i kompjutera približilo istoriji i običajima, sačuvalo od loših pojava i oplemenilo kao ljude”.