Mali maturanti iz Leskovca završetak škole proslavili u Spomen-parku

Uz muziku i igru u leskovačkom Spomen-parku oko 500 malih maturanata proslavilo je završetak škole. I dok su mišljenja pojedinih Leskovčana da Spomen-park nije prikladno mesto za žurku, stručnjaci ocenjuju da je to upravo njihova svrha.

Uz muziku različitih žanrova đuskali su leskovački osnovci koji kažu da im se inicijativa o organizovanju ovakve proslave dopada.

Sviđa mi se što smo napolju, imam osećaj kao da sam na nekom festivalu. Družimo se, a i upoznali smo drugare iz drugih škola – kaže grupa devojčica.

Sa druge strane, ima i onih kojima se proslava u prirodi ne sviđa.

Ne sviđa mi se, mnogo je bolje u nekoj diskoteci – kaže jedan osnovac.

Grupa devojčica i dečaka rekla je da bi najbolje bilo da ubuduće slave i u restoranu, a ko želi da dođe i na ovu veliku žurku.

Mi smo našu maturu već proslavili u restoranu, ali nam se sviđa ideja da se okupimo i u ovom parku. Muzika je fina, ima i sokova, tako da nam se sviđa – kažu đaci.

Veliki žurku u Spomen-parku za male maturante organizovao je Grad, a uz đake su bili i nastavnici i razredne starešine.

---

Stručnjaci: Spomen-parkovi građeni sa idejom da se slavi život

I dok pojedini Leskovčani smatraju da Spomen-park, koji je podignut u čast žrtvama Drugog svetskog rata, nije idealno mesto za organizovanje proslava i žurki, stručnjaci ocenjuju da su oni upravo pravljeni na stratištima i mestima velikih bitki kako bi se ti događaji sačuvali od zaborava i kako bi se tu okupljali ljudi koji će slaviti pobedu za slobodu.

Arhitekta-konzervator Aleksandra Mirić kaže da su spomen-parkovi i zvanično konceptualno pravljeni kao multifunkcionalni prostori namenjeni uživanju i slavljenju slobode.

Po pravilima su se spomen-parkovi pravili na mestima velikih borbi, pobeda i stratištima i njihova namena jeste da tu dolaze ljudi. Moje mišljenje je da upravo ta mesta koja se često zaboravljaju i zapuštaju, na primeren način treba integrisati u gradski život. Ne vidim razlog zašto se tamo ne bi održavali festivali ili bilo koji drugi događaji dok god se ne skrnavi poruka koju taj spomenik nosi – kaže Mirićeva.

Direktorka leskovačkog Narodnog muzeja Mira Ninošević kaže da su se u leskovačkom Spomen-parku i pre podizanja spomenika, ljudi okupljali i organizovali proslave.

Pre Drugog svetskog rata tu su izvođene topovske vežbe, ljudi su tu dolazili na Đurđevdanski uranak, koristili su mesto kao izletište, za odmor i razonodu. Školarcima su tu držani časovi u prirodi, dolazili su omladinci. Taj park je oduvek imao tu namenu – da se ljudi okupljaju i druže, tako da je i danas to u redu, dok god je u okvirima pristojnog – kaže Ninoševićeva.

Da je na ovakvim mestima u redu organizovati bilo koji vid društvene interakcije smatra i istoričarka umetnosti Jana Gligorijević.

Bogdanovićevi spomenici su, u vremenu postavljanja, predstavljali mizanscen za čitav niz ceremonija i performansa, koji su davali okvire političkom životu Jugoslavije za vreme Tita. Jedna takva svečana ceremonija priređena je i prilikom otkrivanja spomenika 4. jula 1971. Bila je to centralna proslava julskih praznika, održana na Dan boraca, na kojoj je prisustvovalo nekoliko hiljada građana iz Leskovca i okoline – kaže Gligorijevićeva.

Inače, prošle godine je u leskovačkom Spomen-parku organizovano obeležavanje Svetskog dana borbe protiv rada dece, a ove godine su deca u parku ukrašavala uskršnja jaja.