Marčelo studentima u Nišu: „Vi ste poslednja šansa da ne završimo u Orvelovoj 1984.“

Iako je studentima niškog Univerziteta održao na Prirodno-matematičkom fakultetu predavanje “Bunt i solidarnost”, poznati muzičar i pisac Marko Šelić Marčelo poručio je da važnije predavanje svim građanima poslednjih mesec dana drže studenti. Njihove blokade fakulteta i protestne skupove na kojima traže odgovornost za pad nastrešnice u Novom Sadu usled kojeg je 15-oro građana poginulo, naziva poslednjim vozom da “ne završimo u Orvelovoj 1984. godini”.

Dolazak Marčela niški studenti dočekali su gromoglasnim aplauzima, a muzičar im je na samom početku obraćanja rekao da čas bunta i solidarnosti drže upravo oni, a njihovo delovanje i zahtevi od kojih ne odustaju, nazvao je trenutkom da ih stariji poslušaju.

Ovo što ste izveli svi zajedno upravo je lekcija iz solidarnosti. Postideli ste starije, s punim pravom. Mislim da je strašno da ovaj posao morate da radite vi, ali šta da vam kažem, očigledno morate. To ne znači da mi smemo da sedimo skrštenih ruku. Ne saosećam previše sa tim preširoko kolektivnim MI – “Mi smo zeznuli stvar”, “mi nismo uradili ništa”. Ima ko je pokušavao i ima ko nije mrdnuo prstom. To nije za medalje ili oskare i nikog normalnog i dostojanstvenog ne interesuje, ali mislim da će se dogoditi to da će na kraju ispasti da smo svi ovih 12 godina isto ponašali, a nismo. Biće posao za sve nas da se podsetimo ko se čime bavio poslednjih 12 godina i moram da priznam, izuzetno me raduje – započeo je Marčelo.

Međutim, kada govori o tom “MI”, Marčelo navodi da ono ima i bolju stranu koju čine studenti koji su se ujedinili i zajedno traže odgovornost za pogibiju 15-oro građana u Novom Sadu.

Zbog toga kaže da mnogi žele da im se priključe i podrže, ali napominje da to mogu i moraju jedino ako će slušati ideje studenata.

Manje jasan deo je kada vas optužuju da niste apolitični. Tobože vas vređaju tom rečenicom. Neko ko se bavi politikom, ko je političar, hoće da vas sroza tako što će vam reći da se bavite politikom. Definicija politike u najširem smislu označava aktivnost kroz koju ljudi stvaraju, sprovode ili menjaju pravila po kojima žive, a vi to radite. Potpuno je nenormalno živeti negde, a ne zanimati se za to kako ćemo da živimo. Ljudi sa kojima imamo posla, mnogo decenija, učinili su da nešto tako jednostavno i svima jasno još iz antičkih vremena, postane svima potpuno nejasno, zamagljeno i odvratno ljudima. To je blato, užasno i to nije za vas jer ste pošteni i časni ljudi, nego za njih. Zamislite da vas neko optuži da se mešate u sopstveni život, kako će vam izgledati budućnost – rekao je Marčelo studentima.

Poručio je studentima da ne “fermaju dva odsto” navode da su studentske blokade političke, kao i to da je njihova građanska i ljudska dužnost da ne ćute i da je ovo prilika da se uhvati “poslednji voz“.

Hvala što ste pozvali celu zemlju, sve građane da uđu u taj voz, pre nego što se neka još veća nadstrešnica sruši. Zašli smo u Orvela, ovo je u potpunosti 1984. Ovo sada je poslednja šansa da se ne pretvorimo u to i nadam se da će ovo sve proći najmirnije moguće, ali najdublji nemir mi kaže da postoje samo dva logična izbora – jedno je sloboda, drugo je Lukašenko i Belorusija. Jednom kada se pređe na gaženje ljudi kolima, kada se pređe na hapšenje nedužnih ljudi to znači da je vrag zaista odneo šalu i to nas sve čeka, što me privodi početku ovog izlaganja, a to su ključne reče – pobuna i solidarnost – zaključio je Marčelo.

U dijalog su se uključili i studenti, a neki od njihovih zaključaka bili su da blokade fakulteta mogu promeniti selektivnu političnost, za koju su neki od okupljenih smatrali da je apsurd društva i podsećanje na to da mnogi mladi do sada nisu bili osvešćeni dovoljno, ali da se nadaju da će na sledećim izborima pokazati suprotno.

Trebalo bi da ne budemo više pasivni, već odgovorni. Mi vidimo da vlast nije pasivna, dok mi ćutimo. Drago mi je da smo se aktivirali. Bilo bi krajnje neodgovorno da mi i dalje ćutimo jer i ja sam mogla biti pod tom nadstrešnicom. Ja želim da se pomerim sa te nadstrešnice i neću pasivno da čekam da se sruši. To je problem našeg mentaliteta gde smo navikli da imamo nekog “autoritivnog, strogog oca” koji lupa šakom o sto, koji grdi, kažnjava, ali i deli nagrade – rekla je jedna od studentkinja.

Na kraju razgovora sa studentima, Marko Šelić Marčelo im se poklonio i zahvalio na svemu što su uradili i rade dalje i poručio im da ih se “vlast plaši, zato što ne može da ih kupi”.