Masonerija ne vodi politiku, tvrde u „društvu sa tajnama“

Velika nacionalna loža Srbije otvoriila je nedavno po prvi put vrata svog hrama u Nišu novinarima, a članovi ove masonske lože tvrde da oni nisu tajno društvo, već „društvo sa tajnama“.

Dragan Đurić, koji nosi titulu „vrlo moćni suvereni grandkomander Vrhovnog saveta Srbije“, ističe da oni žele da pokažu ljudima da su otvoreni i da ne rade ništa tajno.

Čim se priča o nekom tajnom društvu, kako smo okarakterisani, odmah se javi strah. Ljudi vole da kroje sami neku priču, pa prenose. Međutim, dovoljno je da samo malo pročitaju, ima informacija na internetu o masoneriji, dostupne su – kaže Đurić.

On priznaje da masona ima, kako među političarima, tako i među vojnicima, ali i u crkvi. Iako se njegova titula naziva „vrlo moćni suvereni grandkomander“, Đurić napominje da je više reč o filozofskom posmatranju, a ne stvarnoj moći.

Bratstvo je moćno onoliko koliko se izgradi čovek. Da li mi utičemo što se tiče profanog sveta, u našem žargonu? Ne, ne utičemo. Masonerija nikada nije vodila politiku, nije se bavila verskim pitanjima. Postoje institucije koje to rade. Mi smo isključivo tu da se izgrađujemo, međusobno pomognemo da bismo bili što bolji – objašnjava Đurić.

Kaže da se uticaj masona uglavnom ogleda u organizacijama humanitarnih akcija jer pomažu onima kojima je to potrebno, ali da se “ni tu ne izjašnjavaju kao masoni da ne bi bilo pogrešno okarakterisano”.    

Ističe da među sobom masoni ne razgovaraju o dešavanjima u svetu, o svojim poslovima, niti bilo šta, recimo političarima, nalažu da rade u ime masonerije.

Na samom početku kad ulazimo u masoneriju dobijamo informaciju da moramo da štitimo našu otadžbinu, da budemo uvek uz narod i poštujemo zakone naše zemlje – ističe Đurić.

---

Veliko interesovanje za pristup društvu

Veliki majstor Velike lože Srbije Dragoslav Pavlović, inače Nišlija koji je nešto više od 15 godina u masoneriji, kaže da u poslednje vreme ima puno ljudi koji su zainteresovani da postanu deo bratstva.

Ljudi ispituju, zanima ih, a mi ih najčešće prvo uputimo na sajt. Na tom sajtu može da se vidi ne baš sve, ali da ono što treba da zna jedan početnik. Najčešće pitanje koje čujem jeste koje predispozicije treba da ima čovek da bi postao mason i šta on treba da uradi da bi saznao više – objašnjava Pavlović.

Mason se, kako objašnjavaju, najčešće postaje preko „garanta“, ali nije obavezno. Svako može da zakuca na vrata neke lože i da zatraži ulaz, ali je tako procedura malo duža. Ako neko ko je već mason prepozna da li neka osoba može biti budući „brat“, onda on može biti njen „garant“.

Pavlović, koji je obznanio da pripada ovom društvu, objašnjava da je svakom dozvoljeno da se “otkrije” ukoliko želi.

Samo zavisi od svakog brata da li želi. Naravno, veliki majstor ne može da se krije jer predstavlja ložu – ističe Pavlović.

---

Simboli i rituali tajni

Iako su novinari bili pozvani u hram, nije im bilo dozvoljeno da prisustvuju samom okupljanju pripadnika lože. Kažu, to ipak jeste tajna.

U Nišu su se nedavno okupila sva braća na proslavi praznika Škotskog reda, a svečanosti su prisustvovali i visokorangirani masoni iz Francuske, Bugarske, Italije i Rusije.

Grandkomander Đurić objašnjava da sve masone “vezuje bratstvo i istraživanje sopstvenog spoznavanja”.

Spaja nas to što svi radimo na isti način, što se borimo za spoznavanje samog sebe i gradimo časnog čoveka. Taj bratski lanac se širi celim svetom. Prema nekim procenama, u svetu ima oko 240 miliona masona – kaže Đurić.

Na molbu da nam objasni neki od simbola, kaže, ne može baš sve.

Tu je dosta simbola koji se tiču graditeljstva i zidarstva, zato nas i zovu „slobodni zidar“i. U jednom periodu su masoni bili operativni zidari, a spekulativni su postali tek početkom 18. veka. To tada su bili graditelji znamenitosti u svetu – objašnjava Đurić.

Tako su i simboli masona iz sveta graditeljstva – šestar, trougao, pravougaonik, kolone…

Recimo, imate sa jedne strane neobrađeni kamen sa dletom i čekićem koji obeležava prvi početni rad kada ulazite u masoneriju jer ste tada neobrađeni kamen kome se daju alati da na sebi radi da bi kasnije postali kocka i izglačan kamen – kaže Đurić.

On objašnjava da u Srbiji postoji više organizacija koje se vode kao masonske, dok su njih 4 do 5 jako ozbiljne. Kaže da se u našoj zemlji masonerija „probudila“ devedesetih godina, nakon zastoja koji je bio od 1945. godine zbog režima koji nije dozvoljavao okupljanje masona. Đurić napominje da je u periodu od 1990. godine bilo dosta pomodarstva, odnosno da mnogi nisu znali šta je uopšte masonerija.

Mislili su da će im to pomoći, da će se obogatiti i biti na značajnim pozicijama. Zatim se dosta braće povuklo koji se nisu prepoznali u tome – ističe Đurić.