Međunarodni dan reka – u Srbiji glavni problemi otpadne vode, nekultura i MHE
Kad ne znaš gde ćeš smeće, baci ga u reku – nepisano je pravilo u Srbiji, a upravo to je, kako kaže dekan Šumarksog fakulteta Ratko Ristić, jedan od glavnih problema u borbi za očuvanje reka. Tu je i loš tretman otpadnih voda i fekalija, kao i mini-hidrocentrale. Na Svetski dan, iz Pokreta „Odbranimo reke Stare planine“ podsećaju da je dan reka svaki dan, a ne samo 14. mart.
Međunarodni dan reka obeležava se 14. marta u gotovo 60 zemalja, a stručnjaci ocenjuju da građanima u Srbiji nedostaje svest o značaju ekologije.
Kao ključni problem u borbi za njihovo očuvanje, dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić naglašava nepostojanje tretmana fekalnih i otpadnih voda, visok stepen nekulture stanovništva, ali i izgradnju malih hidroelektrana.
Svi problemi rešivi su apelom i edukacijom ili rigoroznim kaznenim merama kod onih kojima edukacija ne pomaže – kaže dekan Ristić.
Taj primarni resurs autohtone površinske vode moramo veoma brižljivo da čuvamo – ističe profesor Ristić.
Aleksandar Jovanović Ćuta iz Pokreta „Odbranimo reke Stare planine“ (ORSP) deli mišljenje struke i dodaje da je članovima ovog Pokreta svaki dan Međunarodni dan reka.
Jovanović kaže da se ORSP, pored borbe protiv mini-hidrocentrala, zalaže i za podizanje svesti o značaju očuvanja životne sredine, čestim akcijama čišćenja reka.
Za prošli 1. maj, koji je crni u kalendaru onoga što radimo, čistili smo Temšticu i delili kese ljudima koji su roštiljali u priobalju – rekao je Jovanović.
Dekan Ristić naglašava da se upravo pod parolom zaštite životne sredine sprovodi dodatna destrukcija životne sredine.
Pomoću malih hidroelektrana proizvodimo neke minorne količine energije, ali zato vrlo sistematski dekadiramo i uništavamo živi svet – zaključuje dekan.
Zbog kršenja Zakona od strane države i njenih organa vlasti, a samim tim i Ustava Republike Srbije, kako kaže Jovanović, Pokret ORSP će uskoro javnosti predstaviti Deklaraciju o ekološkoj samostalnosti Parka prirode „Stara planina“.
To dalje implicira da će građani, poštovaoci Zakona, preuzeti brigu o prirodnim bogatsvima ove planine, z sve do uspostavljanja pravnog poretka i otklanjana opasnosti.
Autor:
S.M.
Povezane teme
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Komentari
5Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Žalosno
To je katastrofa,maltene svi potoci u državi prepuni su flaša i svakojakog otpada. Treba pojačati represivne mere prema zagađivačima.
Ne brinite kad sagrade svih 700 800 u juznoj srbiji nece biti reka pa nece biti ni problema.
Koliko nas narod brine za reke i potoke prikazuje ova slika. Sad se ne isplati da se grade MHE kad ce djubre da ih zapusi.
Kad ne znas kako da udomis sve stranacke moljce, ti oformi komunalnu policiju – takodje je nepisano pravilo u Srbiji