Međunarodni dan znakovnog jezika – u Nišu gluvi na marginama, tumači nevidljivi za nadležne

Oni koji ne čuju, a žive u Nišu, kažu da na prepreke i diskriminaciju nailaze svaki put kad izađu iz stana, a da im je najveći problem odlazak u neku ustanovu ili preduzeće. Tumači znakovnog jezika upozoravaju da ih je u gradu angažovano svega dvoje i da zakoni u toj oblasti još uvek postoje samo na papiru. Danas se u svetu obeležava Dan znakovnog jezika u sklopu Međunarodne nedelje gluvih.

Osim činjenice da lekaru ili šalterskom službeniku često ne mogu da objasne ono što žele, gluvi i nagluvi u Nišu doživljavaju i niz neprijatnosti.

Na elektronskim zdravstvenim knjižicama nema nalepnice gde piše da ona pripada gluvoj osobi. Zato često i ne znaju da ne čujem i onda viču, mašu rukama, vređaju i ponižavaju. Nama su obično druga čula pojačana, pa pokušavamo da čitamo sa usana, ali ni za to nema razumevanja – žali se Nišlijka.

Pre sedam godina usvojen je Zakon o upotrebi znakovnog jezika, koji podrazumeva da svaka gluva osoba ima pravo na upotrebu tog jezika i usluge tumača. Međutim, iz Gradske organizacije gluvih i nagluvih kažu da je u Nišu to pravo uskraćeno na svakom koraku.

Tumač za znakovni jezik iz te organizacije Natalija Popović upozorava da velike probleme imaju i sami prevodioci – angažovano ih je svega dvoje na nivou grada, a rade po ugovorima o autorskom delu, za oko 28.000 dinara mesečno.

Tumači su angažovani preko Saveza gluvih i nagluvih, gde se finansiranje obezbeđuje projektno, putem godišnjih programskih konkursa Ministarstva. To znači da su angažovani ugovorima o autorskom delu, da nemaju radni staž, zdravstveno osiguranje, odmor i bolovanje – navode iz Organizacije.

Ipak, 24 sata su na raspolaganju, kako članovima Udruženja, kojih ima oko 400, tako i drugim građanima, kaže Popović.

Sud nas zove bez obzira na to da li je reč o članovima ili ne, jer ispred zakona ne mogu bez tumača. I u policiju obavezno idemo. Desi se u pola noći da nekog privedu. Odmah idemo sa njima. Hitna pomoć i vatrogasci, isto – objašnjava Popović.

Tražeći normalne uslove za život gluvih i nagluvih, ali i tumača, Gradska organizacija slala je i dopis o svojim problemima Gradu i gradonačelnici. Međutim, kažu da nema naznaka da će problemi biti rešeni.

Dopisom su predložili da se formira kancelarija koja bi pružala usluge tumačenja znakovnog jezika, da se zaposli više prevodilaca i da se oformi video relej centar koji bi gluvima olakšao život.

---

Niški Centar za socijalni rad nema tumače i radnike koji znaju znakovni jezik

Direktor Centra za socijalni rad “Sveti Sava” u Nišu Zoran Jović kaže da ta ustanova nema prevodioce, niti zaposlene koji su obučeni za znakovni jezik.

Međutim, tvrdi da nema problema kada gluve osobe dođu jer uglavnom dolaze sa svojim tumačima iz Udruženja.

Oni zakažu razgovor i dođu sa znakovnim prevodiocem. Mi nemamo nijednog radnika koji zna znakovni govor. Možda postoje neke interne obuke, ali suštinski nismo dobijali neke ponude za obuku. Nema problema, oni imaju profesionalnog prevodioca i sve što treba tu se dogovorimo. Ako je neki veći problem, dođu kod mene ili pomoćnika, a ako je redovni postupak, javljaju se kod socijalnog radnika zaduženog za to. Imamo saradnju sa svim invalidskim udruženjima. U našem radu nema problema i mislim da oni ni na koji način nisu uskraćeni – navodi Jović.

Iz niškog Doma zdravlja ističu da imaju dva lekara koja znaju jezik gluvih i da pacijenti nemaju probleme i ako dođu bez svog tumača.

Naš call centar je otvorio zaseban broj za komunikaciju sa gluvim i nagluvim osobama (062 80631 06). U toku je i priprema obuke zaposlenih za ovu godinu za komunikaciju sa njima. Pacijenti koji imaju taj zdravstveni problem uglavnom dolaze u pratnji članova porodice koji znaju znakovni jezik, a ako se desi da dođu bez pratnje, upućujemo ih na lekare koji znaju znakovni jezik – pojašnjavaju iz te ustanove.

Na pitanje novinara Južnih vesti o tome da li su i u kojoj meri među radnicima Gradske uprave angažovani oni koji znaju znakovni jezik, iz Grada odgovaraju samo da ima zaposlenih koji ga poznaju.

---

Svaka država ima jedinstven znakovni jezik

Prema definicijama Zakona o upotrebi znakovnog jezika, on je prirodni oblik komunikacije gluvih osoba, a svaka država ima svoj. Čak i unutar jedne zemlje postoje razlike u nekim znakovima. Međutim, postoji i svetski znakovni jezik, koji se koristi na međunarodnim skupovima i putovanjima.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 23. septembar za Međunarodni dan znakovnog jezika kako bi pojačala svest o njegovom značaju, kao i o važnosti ljudskih prava.