Mestima sa mnogo starijih koji žive sami potrebna veća pomoć volontera

Zbog zabrane kretanja, brojni stariji u Srbiji osećaju se zarobljeno i bespomoćno, a ovaj osećaj još je jači u onim sredinama gde su uglavnom staračka domaćinstva, gde nema mnogo mladih kojih mogu da pomognu, kao što su zaplanjska sela. Naviknuti su na samoću i da sami sve rade, ali sada moraju da se oslone na pomoć drugih. Kažu, za sada im u pomoć prilaze volonteri i komšije.

Kada iz dimnjaka starih zaplanjskih kuća krene gust dim, znak je da u tim kućama još poneko živi. Uglavnom stari ljudi, ali ih je poslednjih nedelja teško videti napolju. Poslušali su savete nadležnih, pa ne izlaze iz kuće.

Sve namirnice mi donose volonteri kad ih pozovem telefonom, ali često i kad vidim da komšije idu u nabavku, kažem im sa prozora šta da mi kupe ili im dam zdravstvenu knjižicu da mi uzmu lekove – kaže jedan od starijih meštana jednog zaplanjskog sela.

Jedan od žitelja sela kraj Gadžinog Hana kaže da se sa komšijom vidi gde se spajaju putevi između njihovih kuća i da pri tom susretu preuzme narudžbinu.

Ja nemam 70 godina, pa se još šlepam, a on ima preko 70, ne sme da izlazi, pa mu ja donosim hleb i namirnice – kaže ovaj Zaplanjac.

Da je veća pomoć volontera i privrede potrebna u mestima gde je više starijih, istakli su iz NALED-a gde su napravili mapu gradova i opština kojima je najpotrebnija. Kao mesta u kojima je mnogo više starijih i onih koji žive sami, u NALED-u su izdvojili Gadžin Han i Crnu Travu.

Crna Trava i Gadžin Han izdvajaju se kako po odnosu broja lica starijih od 65 i mlađih od 25 godina, tako i po učešću jednočlanih domaćinstava u ukupnom broju domaćinstava. Zato je u ovim lokalnim samoupravama potrebno osmisliti način dostave osnovnih životnih sredstava – saopštavaju iz NALED-a.

Neka od rešenja bi prema njihovoj proceni bila i angažovanje mladih iz obližnjih gradova, u ovom slučaju iz Leskovca ili Niša, kao i nedeljne pokretne prodavnice i slično.

Štab za vanredne situacije u Gadžinom Hanu zabranio je volonterima da se samostalno organizuju za pomoć kako ne bi došlo do zloupotreba. Oni koji žele da pomognu starijim i bolesnim licima, dužni su da se prijave i ostave svoje podatke Opštinskoj upravi ili preko kol centra na telefone 018/850-112 i 018/850-100, objavljeno je na sajtu Opštine.

Prodavnice “Beni” i “Jomi” u Gadžinom Hanu se za starije od 65 godina otvaraju samo nedeljom od 4 do 7 ujutru. Od ponedeljka do subote za ostale građane, a prema preporuci Štaba za vanredne situacije, prodavnice rade od 7 do 15 sati.

Penziji i novčanoj pomoći od 4000 dinara stariji od 65 godina mogu da se nadaju, ali ako im je donese neko od mlađih, koji se na šalter Pošte ili banke pojavi sa pisanim ovlašćenjem, svojom i ličnom kartom onoga čiju penziju uzima.

Još jedan od načina je da pozovu banku i sa njom dogovore da im penzija stigne na kućnu adresu, objašnjavaju iz Vlade Srbije.

---

NALED: U Nišu preko 50.000 starijih od od 65 godina

Posle Beograda i Novog Sada, najveći broj stanovnika starijih od 65 godina, njih preko 50.000, žive u Nišu, kažu iz NALED-a.

U ovim gradovima potrebno je oformiti najveći broj volonterskih centara za pomoć starijima, ali i razmotriti druga rešenja – primera radi na koji način bi privreda, pre svega lokalni trgovinski lanci, mogla da pomogne u distribuciji – objašnjavaju iz NALED-a.

Još jedno od mogućih rešenja je da se proširi Zakon o pojednostavljenom zapošljavanju sezonskih radnika u poljoprivredi, koji bi obavljali kurirske poslove raznošenja namirnica, lekova i drugih potrepština, pri čemu bi za angažovanje kurira bili zaduženi upravnici zgrada u koordinaciji sa nadležnim institucijama, dodaju iz NALED-a.

U Nišu sve gradske opštine imaju kontakt centre kojima se stariji građani mogu obratiti za pomoć, a ovde možete pogledati sve brojeve telefona za pomoć starijima na jugu Srbije.