“Mi Romi smo drugorazredni narod i to je surova stvarnost”

Diskriminacija Roma je svakodnevica na koju su ovi ljudi navikli, a kako smatra Nišlija Osman Balić iz Lige Roma, ovakvu situaciju nije moguće promeniti bez promene kulturne politike i kulturnih obrazaca. Da su u Srbiji kršena ljudska prava pokazali su i izveštaji globalnog pokreta Amnesty international, a kako smatraju predstavnici romskih organizacija, položaj Roma se čak i pogoršava.

Da su Romi tradicionalno “klijenti” centara za socijalni rad je jedna od predrasuda koja važi u društvu, a Balić ističe da je ispred ovih službi viđao i „nerome kako u džipovima dolaze po hranu“.

Ipak, ustaljeno je mišljenje da Romi žive od socijale, a država ne radi na tome da popravi ovakvu sliku. Tragičnije je što aktivne mere zapošljavanja ne rezulturaju time da oni koji su na teretu socijalnih davanja, počnu da zarađuju i time pomažu razvoj društva.

Diskriminacija Roma je prisutna „na svakom koraku“ i to je za pojedine romske aktiviste već postala uzaludna borba, te se okreću drugim temama.

Diskriminacija je deo naše svakodnevice i više je ne primećujemo. Ali ja ne volim da se bavim tom temom, jer vidim da to postoji kao svakodnevnica i to nije moguće promeniti bez promene kulturne politike i kulturnih obrazaca – navodi Balić.

Ovaj aktivista dodaje i da sami Romi treba da prihvate da nisu jednaki u društvu i da pokušaju da se prilagode u takvom okruženju.

Mi Romi treba da se pomirimo sa tim da smo drugorazredni narod, jer to jeste stvarnost, surova stvarnost. U takvom ambijentu mi moramo da preživimo – kazao je Balić.

Njegov zaključak je da, osim toga što treba da se aktiviraju u traženju posla i kao privrednici sa svežim poslovnim idejama, upravo prilagođavanje Roma “ključ i odgovor na sve izveštaje o ogromnoj diskriminaciji, rasizmu i anticiganizmu koji je u porastu”.

---

Gube se razlike u socijalnim statusima

Na okruglom stolu na kome je bilo reči o zapošljavanju Roma, zaključak pojedinih romskih privrednika iz okoline Niša bio je da su generalno i neromi u Srbiji u mnogo lošijem ekonomskom položaju nego ranije, te su se, što se tiče materijalnog stanja Romi “približili” ostatku društva.

Nismo se mi pomerili na gore, nego su oni spali na dole – zapažanje je Ivica Ranića iz Doljevca.

Podsetimo, kao mere koje će popraviti ekonomski položaj Roma, udruženja predlažu udruživanje u zadruge, pokretanje socijalnih preduzeća, ali traže od države da legalizuje sakupljanje sekundarnih sirovina i pokretanje reciklaže, što bi napravilo oko 30.000 radnih mesta.