Ministarka Mihajlović u Nišu preporučila gašenje svake treće ulične svetiljke

Zbog štednje struje, niška sela i manje prometne ulice mogli bi da budu u mraku od ponoći do 6 sati ujutru, kaže gradonačelnica Dragana Sotirovski, a ako se do tada ništa ne promeni, neće biti ni novogodišnje rasvete. Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović poručila je iz Niša da restrikcija struje neće biti, ali da će preporuke o štednji postati obavezne nakon što ih usvoji Vlada.

Nedavno je u Nišu isključena dekorativna rasveta na zgradama javnih preduzeća i ustanova, a Mihajlović poziva i druge gradove i opštine da donesu planove uštede električne energije.

Postoji razlog zašto sam danas baš u Nišu, a ne u nekom drugom gradu – zato što je Niš prvi krenuo da sprovodi mere štednje. One jesu početne, ima ih još puno ispred nas, ali to je grad koji je prvi krenuo u gašenje dekorativnih svetala. Prave i planove kako će to izgledati u narednom periodu – kaže ministarka.

Sotirovski ističe da je sa policijom razgovarala o tome kako na bezbedan način isključiti ulično osvetljenje u pojedinim ulicama i selima, ako ne do 6 ujutru, makar na 2-3 sata. Nova godina je, kaže, daleko, ali ako trend ostane nepromenjen, neće biti ni novogodišnje rasvete u gradu.

O tome da li će gašenjem svetla noću u nekim ulicama da bude ugrožena bezbednost Nišlija, Mihajlović kaže da građani neće ispaštati i tvrdi da je bezbednost prioritet.

Ako postoji mogućnost da svaka treća sijalica bude isključena, a to znaju ljudi iz Grada i Elektrodistribucije, to je potpuno prihvatljivo. To je nekih 30 odsto u odnosu na osvetljenje – navodi Mihajlović.

Kada je reč o merama u Nišu, noću bi mogli da budu isključeni i bilbordi, o čemu nadležni razgovaraju sa njihovim vlasnicima. Sotirovski ističe da će plan uštede za čitav grad biti gotov do 15. septembra.

Pratićemo sve mere koje država bude donosila, a mislimo i da preko Privredno-ekonomskog saveta treba razgovarati sa privrednicima da svetleće reklame ugase i tako pomognu da dočekamo spremnije predstojeću jesen i zimu – kaže gradonačelnica.

Dodaje da je u poslednjih nekoliko meseci zamenjeno oko 65 odsto rasvete i da je u junu ove godine ušteda u odnosu na isti mesec prošle godine oko 100.000 kilovat-sati.

Javnim ustanovama i preduzećima, ali i građanima, Mihajlović poručuje da manje troše struju i kaže da se 400.000 domaćinstava u Srbiji greje na taj način jer je cena najniža u Evropi.

To povećanje od 6,5 odsto je minimalno. Naši građani se zbog niske cene električne energije greju na struju. To je štetno i pogrešno, to se nigde ne radi. Bolje je i za domaćinstva da smanje potrošnju, da plaćaju manje račune. Državna uprava, javne ustanove i preduzeća isto troše nenormalne količine i mogu da smanje sigurno tu potrošnju za 10-15 odsto – objašnjava ministarka Mihajlović.

---

Restrikcija neće biti, ali će preporuke o štednji postati obavezne

Do 15. septembra će, prema rečima ministarke, sve lokalne samouprave morati da dostave planove uštede. Nakon toga, Vlada će usvojiti preporuke o štednji i one će biti obavezne.

Mi smo to nazvali preporukama, a ne merama, jer hoćemo da vidimo prvo kako se uopšte reaguje na preporuke. Mogu reći da se reaguje na njih i to reaguju opštine, gradovi i domaćinstva, a mnogo manje javna preduzeća i ustanove – pojašnjava Mihajlović.

Međutim, tvrdi da restrikcije nisu u planu, iako, kako kaže, Elektroprivreda ne može da proizvede količinu struje koja bi zadovoljila potrošnju.

---

Mihajlović poručuje da peleta i mazuta ima dovoljno

Za one toplane koje koriste gas, neizvesno je da li će ga biti, pa će država nabaviti dodatne količine mazuta kako bi neke od toplana mogle da pređu na mazut.

One toplane koje koriste samo mazut, imaju obezbeđen mazut. Za one koje koriste gas, a mogu da vrše supstituciju u mazut, potrebno je još oko 13.000 tona mazuta, koji imamo u robnim rezervama i dobiće ih – objašnjava ministarka rudarstva i energetike.

Mnogi građani žale se u poslednje vreme da ne mogu da nađu pelet u prodaji. Ministarka tvrdi da nema podataka da nedostaje peleta, ali da su zaplenjene velike količine jer su neke kompanije pokušale da ga prodaju po višim cenama.

Većinski ga ima, na 80 odsto mesta gde se prodaje – ima ga, na 20 odsto mesta ga nema ili ga sklanjaju, pa pokušavaju da ga prodaju po višoj ceni, gde reaguje tržišna inspekcija – kaže Mihajlović.

Dodaje da se više od 100.000 domaćinstava greje na pelet, milion na drvo, kao i da sve odluke u vezi sa peletom ostaju na snazi, poput ograničene maloprodajne cene i kontrolisanja prodavaca i stovarišta.