Ministarstvo poziva na dobrovoljno služenje vojnog roka, interesovanje veće u siromašnijim krajevima

Ministarstvo odbrane nedavno je ponovo pozvalo mlade da im se priključe i to je izazvalo brojna mišljenja i reakcije. Da je dosadašnji odziv zadovoljavajuć tvrdi vojni činovnik iz Kopnene vojske Srbije, a da to ne znači da Vojska nema dovoljno ljudi smatra novinar američkog vojnog lista Stars and Stripes Slobodan Lekić koji kaže da je reč o rutinskoj praksi popune ljudstva.

Obavezno služenje vojnog roka u Srbiji je obustavljeno 2010. godine, nakon čega je je Srbija dobila profesionalne vojnike. U to vreme ova odluka naišla je na niz različitih kritika i kod onih koji su vojni rok služili kao obavezni i kod onih kojih će Vojsci moći da pristupe tek dobrovoljno.

Prethodne nedelje Ministarstvo odbrane objavilo je promo spot za dobrovoljno služenje vojnog roka gde su pozvali mlade da se dobrovolno pridruže Vojsci. Ovo saopštenje prenosili su i mediji, a ispod objava su se mogli videti brojni podeljeni komentari. Postavlja se pitanje da li se dobrovoljnom služenju vojnog roka, koje je nekada važilo za ispit zrelosti, odaziva mali broj ljudi pa se zbog toga šalju javni pozivi.

Jedan od vojnih činovnika Kopnene vojske Srbije u Vranju ističe da je odziv onih koji se dobrovoljno prijavljuju dobar i da zadovoljava kapacitete.

Ipak, da procenat onih koji se odluče da budu profesionalni vojnici ima veze i sa standardom sredine u kojoj žive, govori njegova tvrdnja da nakon dobrovoljnog služenja vojnog roka na jugu, koji važi za siromašniji deo zemlje, pri vojsci ostane oko 50 odsto, dok je na severu taj procenat mnogo manji, od 10 do 15 odsto. Zbog toga je kaže, bolje, pogotovo za naš deo, da služenje vojske bude dobrovoljno.

Bolje je da odluka bude dobrovoljna. Sad su drugačije generacije, mlađe generacije koje nemaju taj osećaj pripadnosti prema državi. Cela ta situacija koja se kod nas dešavala je složena i nećemo moći sve ljude da uključimo. Opet će ići oni najsiromašniji, oni koji nemaju “nekoga tamo”, a oni koji imaju “nekoga” izvlačiće se kao što je to bilo i ranije – kaže činovnik Kopnene vojske.

Sa ovim je saglasan i nekadašnji ratni izveštač Slobodan Lekić koji ističe da su i u vreme JNA, kada je vojska bila pitanje prestiža, mnogi moćni izbegavali da joj služe. Kako kaže, ponovno promovisanje vojske i poziv za dobrovoljno služenje predstavlja praksu u mnogim državama i to ne mora da znači da vojska nema dovoljno ljudi.

To je način popune ljudstva koje svaka vojska mora da ima, uključujući i dobrovoljne, odnosno profesionalne vojske. Ima različitih načina popune ljudstva, ovo je sada jedan od njih i to je sasvim normalno i rutinski. Sigurno u nekim periodima zafali dobrovoljaca pa se onda mora animirati, ali ja u tome ne vidim ništa loše, a to zavisi i od ekonomske situacije – kaže Lekić.

On ističe da su oblik obaveznog služenja vojnog roka napustile mnoge zemlje, dok su sa takvom praksom nastavile samo one zemlje kojima je potreban stvarno veliki broj pešadije.

Da je ljudstvo potrebno vojsci kaže i jedan od predstavnika mladih koji nisu služili voni rok i koji ističe da bi bolje plate i obuke podstakle više mladih da se prijavljuju.

S obzirom na to da se država odlučila na vojnu neutralnost, ta odbrambena mogućnost je jedina koju imamo. I za to nam treba ljudstvo, potrebno je da se profesionalna vojska podstakne većim platama i boljim uslovima, da bi se što više mladih odlučivalo da tamo radi. Vojska bi imala sigurnost u smislu broja zainteresovanih da rade u njoj i dovoljno ljudstva za neku borbenu gotovost – kaže mladić.

Sa mišljenjem da služenje vojnog roka treba da bude dobrovoljno saglasni su svi sa kojima smo razgovarali, takav sistem, kako kaže jedan 24-godišnjak, dozvoljava da odluku donesemo prema svojim sklonostima i da u tom slučaju vojska nije njegov izbor.

Treba da bude dobrovoljno, ali ja nisam i neću da služim vojni rok, jer ne želim da dam 6 meseci svog života na nešto što mi nije posao i čemu ne težim – rekao je on.

Oni koji su pristupili vojsci, a sa kojima smo bili prilici da razgovaramo, kažu im je vojska u mnogome pomogla da sazru i postanu odgovorni ljudi, a da je posao bio dodatna motivacija da postanu profesionalni vojnici i tu započnu svoju radnu karijeru.