Negativan prirodni priraštaj i blizina Sofije poslednjih godina uticali su na pad broja stanovnika u Dimitrovgradu, a prilikom gostovanja pomoćnice ministra za brigu o porodici i demografiju Aleksandre Čamagić toj pograničnoj opštini, zaključeno je da je pored poboljšanja osnovnih infrastrukturnih uslova, neophodno podržati i kulturne i sportske sadržaje, a fokus podrške roditeljstvu treba biti pomoć majkama koje žive na selu.
Čamagić je u Dimitrovgradu rekla da će to Ministarstvo kad je reč o budućim merama za poboljšanje demografske slike u Srbiji, u svom izveštaju uvažiti iskustva i sugestije predstavnika lokalnih samouprava, a kada je o populacionim merama reč, potrebno je uvažiti značajne sugestije iz pograničnih opština koje su najviše pogođene negativnim migracijama.
Iz Dimitrovgrada i okoline mnogo mladih je otišlo na rad u Sofiju, a predsednik Opštine Dimitrovgrad Vladica Dimitrov rekao je da ta opština godinama unazad ima vrlo loš prirodni priraštaj i da ne samo što je mortalitet veći od nataliteta, nego je i velika emigracija stanovništva, dok sa druge strane imigraciju skoro i da nema.
Blizina Sofije utiče na sve to. Mi kao opština razmišljamo šta možemo da uradimo i naravno da sami ne možemo mnogo toga ako država sistemski neke stvari ne promeni i ne krenemo svi zajedno da radimo na tome. Treba prepoznati gde je osnovni problem, treba odrediti neke ciljeve, da li će to biti deca, da li će to biti trudnice ili će to biti generalno podizanje standarda – rekao je Dimitrov.
Inače, prema nekim radnijim procenama, više od 300 Dimitrovgrađana svakodnevno odlazi na posao u neki od pograničih gradova ili u samu Sofiju.
Čamagić je istakla da roditeljski dodatak koji se isplaćuje iz budžeta Republike i usklađuje sa rastom zarada, za prvo dete iznosi 106.000 dinara, za drugo 255.000, da za treće dete država izdvaja 10 godina po 12.700 mesečno, a za četvrto dete, više od 19.000 dinara u trajanju od 10 godina.
Još je rano govoriti da li su te mere imale efekta, ali je evidentno da finansijska izdvajanja kad je reč o bogatim zemljama Evrope nisu dala značajne rezultate – rekla je Čamagić.
Ona je dodala da su predstavnici Ministarstva do sada obišli više od 70 lokalnih samuprava i da svaka od njih, shodno svojim mogućnstima, dodatno izdvaja razne vidove pomoći porodici.
U avgustu ove godine u Pirotu je otvoren Centar za pomoć za pomoć i podršku porodici, a u okviru Centra uveden je individualni i grupni rad sa porodicom, kao i info-linija za dobijanje informacija vezanih za prava iz oblasti socijalne zaštite.
Zamenik gradonačelnika Pirota Miloš Colić je rekao da je privredni razvoj počeo da se menja i demografsku sliku u tom gradu, ali da je epidemija korona virusa usporila napore da se negativni trend zaustavi.
Pored raznih vidova standardne podrške porodici, kao što je dodela udžbenika, finansiranje vantelesne oplodnje ili subvencionisanje zapošljavanja mladih bračnih parova, Pirot nastoji da i kroz inovativne programe, porodici vrati centralno mesto u društvu – rekao je Colić.
Centar za rad sa porodicama radi 3 puta nedeljno, od 15 do 20 sati, a angažovan je stručni tim koji čine psiholog, pedagog i socijalni radnik.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Predsednik i vredi nesto, a ostalo oko njega vecina bez adekvatne skole obavljaju ozbiljne funkcije bez iskustva, to je najveca greska kad vode botovi
Ne znam ima li lepše opštine na jugoistoku Srbije od Dimitrovgradske. Ne mislim tu na grad već upravo na taj rural, o čijoj pomoći se ovde priča. Ali realno, ko od mladih živi sa decom po tim selima danas, to radi jer nema izbora. Nije to život dostojan savremenog mladog čoveka. I to je za žal.