Mirovni aktivisti iz regiona pokrenuli inicijativu da ulica u Vlasotincu ponese ime veterana

Tridesetak nekadašnjih boraca na suprostavljenim stranama u ratu iz Srbije, Hrvatske i BiH, danas mirovni aktivisti, okupili su se u Vlasotincu kako bi predali inicijativu da jedna ulica dobije naziv po nedavno preminulom veteranu Novici Kostiću. Zašto je važno da jedna ulica u Srbiji ponese ime nekadašnjeg predsednika Udruženja ratnih vojnih invalida koji se zalagao za pomirenje, u emisiji 15 minuta govorili su iz Centra za nenasilnu akciju.

Novica Kostić bio je jedan od prvih aktivista Centra za nenasilnu akciju koji je nakon rata rešio da razgovara sa onima protiv kojih je morao da ratuje. Iako teško bolestan, nije propuštao zajedničke akcije obeležavanja mesta stradanja širom regiona. Zato su njegovi prijatelji pokrenuli inicijativu da Ulica 1. oktobra u Vlasotincu dobije njegovo ime.

Skoro 20 godina je Novica učestvovao sa nama u akcijama koje su bile posvećene izgradnji mira, razgovarao sa nekadašnjim neprijateljima. Ono što je važno reći je da je Novica u ratu teško ranjen i jedva preživeo, kroz to iskustvo prošao kao neko ko žudi za dijalogom sa ljudima sa druge strane shvatajući da su takve sudbine ljudi doživljavali svuda – kaže Nenad Vukosavljević iz Centra za nenasilnu akciju.

Veterani iz Bosne, Srbije i Hrvatske do prošle godine sa svojim prijateljem su obilazili i obeležavali mesta zločina širom bivše Jugoslavije, sada su došli da polože cveće na grob Novice Kostića.

To je bio jedan pošten čovek, porodičan. Uvek bismo se izljubili kao braća i razgovarali o stanju veterana – kaže Đoko Pupčevuć iz Šamca.

Dugogodišnji prijatelj sa Kostićem bio je i Zvonko Lučić iz Hrvatske.

Mene je fascinirala njegova mirnoća, ali i iskrenost. Nikad nije potencirao svoju nesreću – kaže Lučić.

Aktivisti se nadaju da će opština Vlasotince prepoznati značaj ove akcije i želje da jedna ulica ponese ime mirovnog aktiviste Novice Kostića.

Novica Kostić je rođen u selu Dobrovišu u opštini Vlasotince, 1960. godine. Učesnik je oružanih sukoba 1991. godine u Hrvatskoj, kao rezervista bivše JNA.
Teško je ranjen 4. novembra 1991. godine, u Karlovcu, kada je iz zapaljenog tenka spašavao 19-godišnjeg vojnika JNA koji se u njemu nalazio.

Posle ranjavanja, ostao je trajni invalid, bez jedne noge, sa mnogo povreda i trajno narušenog zdravlja, zbog čega je imao niz operacija. Poslednja koju je morao da obavi bila je u leto 2019. godine.

Bio je predsednik Udruženja ratnih vojnih invalida u Vlasotincu do svoje smrti 12. decembra 2020. godine.