Mlada Nišlijka svedoči – strašnije mi je bilo ophođenje osoblja na Infektivnoj, nego ujed zmije otrovnice

Mlada Nišlijka Isidora Milenković, koju je pre nekoliko dana ujela zmija otrovnica za ruku, svedoči da za osoblje Infektivne klinike nije bila hitan pacijent, jer je više od sat vremena čekala da joj daju prvi serum, a tvrdi da ga je dobila tek kada je otok stigao do lakta. Zbog lošeg tretmana i nehigijenskih uslova u bolnici sutradan je samoinicijativno izašla, a ističe da to što je zmija ujela nije ništa strašno, naspram onoga što je doživela od zdravstvenog osoblja. Iz UKC Niš na njene tvrdnje odgovaraju da su ispoštovani svi principi dobre kliničke prakse vezani za lečenje i negu kod ujeda zmije.

Izlet u prirodi 19-godišnjoj Nišlijki se zbog njene ljubavi prema zmijama i nepažnje, pretvorio u dan proveden u bolnici koji opisuje kao „horor“.

U nedelju je bila u Ostrovici, a zmiju je primetila na izletištu „Banjica“ kada je otišla do česme da pije vodu. Zmija se ne plaši, bilo joj je žao da je šutne kada je primetila da joj se mota oko noge i tako je otrovnica ujela za desnu ruku.

Bila sam svesna da je to stanište zmija otrovnica i da sam zapravo ja na njihovoj teritoriji. Otišla sam do česme da sipam vodu i kada sam pogledala na patici videla sam zmiju. Bilo mi je žao da je šutnem, pa sam pružila ruku da je sklonim i kako sam je uhvatila za glavu i da je spustim dole ona se okrenula i ujela me. Nikakav strah ni zabrinutost nisam osećala – priča Isidora.

Njen otac je odmah otrčao da pokuša da vidi da li je zmija otrovnica, a kada je saznao da jeste krenuli su ka Hitnoj pomoći. Isidora kaže da ni tada nije bila uplašena. Stigli su za dvadesetak minuta, primili su je preko reda, ali jedino što su u Hitnoj pomoći mogli je da joj stave kanilu i pošalju je na Infektivnu kliniku.

Horor počinje kada sam ja ušla tamo, sa vidno otečenom rukom, prst je već otekao i otok je stigao do šake. Sestra me je pitala šta mi je, ja sam joj rekla da me je ujela zmija, ona mi je tražila zdravstvenu knjižicu. Ja sam joj rekla da nemam knjižicu kod sebe, to jeste neodgovorno s moje strane, ali sam joj objasnila da smo pošli na izlet i da ja nisam ponela nijedan dokument sa sobom. Ona je počela da viče na mene kako sam neodgovorna i nije htela odmah da me primi – napominje Nišlijka.

---

„Ja njima nisam bila hitan slučaj“

U čekaonici je bila sa pomajkom, koja je inače lekar u Domu zdravlja, a koja je pokušavala da ubedi svoje kolege da je i bez knjižice što pre prime.

Iako je očekivala da će pomoć dobiti odmah, Isidora kaže da ni dežurne sestre nisu obraćale pažnju na nju. U čekaonici je, tvrdi, provela sat vremena, a onda je pregled trajao još pola sata.

Nisu me primili sve dok se otrov nije proširio do lakta, kada mi je cela ruka praktično bila natečena. Imala sam vrtoglavicu, malaksalost, mučninu sam dosta osećala i neki umor, to su neki simptomi. Dok sam ja čekala oni su ispitivali dedu koje mu je boje stolica, vi ne možete da verujete koja je to opuštena atmosfera bila. Dežurne sestre treba da bude sramota što nose onu zelenu majicu i treba da ih skinu, ne da ih nose sa ponosom. – svedoči Isidora.

Isidorin utisak je da ona osoblju Infektivne klinike koje je tada bilo u smeni nije bila hitan pacijent, iako je ujed bio od zmije otrovnice, jer je prvu dozu seruma primila tek posle više od sat i po vremena od ujeda.

U sobi je bila sa još dvojicom pacijenata, a kaže da ni oni nisu mogli da dozovu sestre kada im je trebala pomoć.

---

„Primljena sam kao pas i kao pas sam izašla“

Trebalo je da u bolnici bude 3 dana, ali je odmah sutradan odlučila da izađe, pa kaže da je njen otac pozvao načelnika Vojne bolnice, gde se Infektivna klinika trenutno nalazi zbog renoviranja i dogovorio da je puste.

Tako sam ja ustala i rekla sestri da me pusti, ona nije htela, ja sam rekla da imam dogovor sa načelnikom, ona se pomerila. Jurili su me da potpišem otpusnu listu, nisam je potpisala i izašla sam samovoljno. Jer sam primljena kao pas i kao pas sam izašla. I meni nije strašno što me je ujela zmija, meni je strašno kako su se zdravstveni radnici ophodili prema meni nakon što sam došla kod njih nadajući se da ću da dobijem od njih pomoć – ističe.

Kaže da uslovi u ovom delu Vojne bolnice nisu dostojni čoveka, da se u kupatilo ne ulazi, da je nehigijena očigledna, ali njeno iskustvo je da i ako se uslovi nekada poboljšaju, osoblje ostaje problem, jer smatra da prema pacijentima ne postupaju tako kao da stvarno žele da pomognu.

Sedela sam u čekaonici i u sobi kao biljka, dođe vizita, pitaju „je l ste dobro“, ja ne stignem ni da odgovorim, jer oni sami odgovore „vidim da ste dobro“ i pređu na drugog pacijenta. Ni otac više nije hteo da dozvoli da sedim tamo, a ni ja nisam mogla, jer mi je mučno bilo do toaleta da odem. Nisu hteli da mi kažu šta mi daju tako da ja ne znam šta sam primila sve tamo. Kad sam se žalila da me boli želudac, nisam mogla da spavam od bolova, rekle su mi da sam preterala sa hranom, a pojela sam možda 6 zalogaja neke piletine, nisu htele da mi daju ništa protiv bolova – zaključuje Isidora.

Novinarima se javila da podeli svoju priču, jer smatra da je ona na sreću dobro prošla, ali da možda neko drugi ne bi dočekao da primi serum posle toliko vremena. Nada se da će njena priča promeniti makar to da pacijenti koji imaju hitan slučaj poput nje budu hitno i primljeni, bez obzira na to da li kod sebe imaju dokumenta.

Pošto je praktično pobegla iz bolnice nakon izlaska u ponedeljak više nije primala nikakvu terapiju, ali kaže da se dobro oseća i da samo čeka da joj prođe otok iz prsta.

Ljudima poručuje da se ne plaše zmija, jer one ne ne ujedaju dok ih ne diraš, a onima koji ipak imaju strah da ne idu na ona mesta koja su, poput Ostrovice, prirodna staništa otrovnica.

---

UKC: Ispoštovani svi principi dobre prakse

Iz Univerzitetskog kliničkog centra Niš su novinarima odgovorili da su uvidom u medicinsku dokumentaciju i nakon izjava medicinskog osoblja koje je učestvovalo u lečenju i pružanju nege Isidori utvrdili da su „ispoštovani svi principi dobre kliničke prakse vezani za lečenje i negu kod ujeda zmije“.

Tvrde da je Hitna pomoć devojku primila u 14:28, u protokol Klinike za infektivne bolesti zavedena je istog dana u 14:54, a da joj je propisana terapija data u 15:10 sati.

Nakon opservacije i procene težine kliničke slike i opšteg stanja pacijentkinji je, u za to predviđenom roku, ordinirana adekvatna terapija koja je pored rehidromineralizacione, antibiotske, kortikosteroidne, ulkusnoprotektivne, antihistaminske terapije, antitetanusne zaštite, uključivala i serum Antiviperinum tj. serum protiv zmijskog otrova, uz predhodnu desenzibilizaciju (koja podrazumeva aplikovanje određene doze seruma u određenim vremenskim intervalima uz praćenje odgovarajućih parametara zbog eventualnih neželjenih reakcija), s obzirom da prilikom davanja ovog seruma može doći do teških alergijskih reakcija – pojašnjavaju.

Tokom boravka na klinici su, kažu, praćeni parametri vitalnih funkcija, urađene laboratorijske analize krvi, kao i dopler krvnih sudova desne ruke.

Pacijentkinja je napustila lečenje narednog dana, bez otpusne liste i uz odbijanja da potpiše da prekida lečenje na lični zahtev i odgovornost. Usmeno je dat savet o daljoj nezi i lečenju van bolničkih uslova. O svemu ovom načinjena je i službena beleška s obzirom na neprikladno ponašanje pacijentkinje i njenog oca – navode iz UKC.

Objašnjavaju i kakva je inače procedura nakon ujeda zmije – potreban je pregled doktora koji pored dobijenih anamnestičkih podataka i pregleda, na osnovu opšteg stanja pacijenta, lokalne reakcije u predelu ujeda, na kom delu tela je došlo do ujeda, koliko je vremena prošlo i sistemskih znakova dejstva zmijskog otrova, odlučuje o daljim terapijskim i dijagnostičkim procedurama i da li pacijent zahteva hospitalizaciju.