Mladi iz Donjeg Barbeša pokrenuli selo, za dalje akcije neophodna im je pomoć nadležnih
Sa ciljem da obnove selo i vrate mlade u Donji Barbeš, meštani sela su oformili zadrugu i organizovali niz akcija kako bi oživeli selo, ali im je za dalje poduhvate neophodna pomoć Opštine i institucija. Sami su obnovili seoski krst, postavili crkveno zvono, uredili park za decu, sportske terene, a planiraju i uređenje infrastrukture u selu.
Jedna od njih, Eleonora Milić kaže da su pisanjem projekata i promocijom putem društvenih mreža i medija uspeli da urade mnogo toga.
Tokom 2021. i 2022. godine uspeli smo da prikupimo sredstva i obnovimo seoski krst u crkvenom dvorištu, da postavimo crkveno zvono, da postavimo letnjikovac sa roštiljem, da uredimo park za decu sa mobilijarima i terenima za odbojku i košarku – kaže Milić.
Meštani ističu da im je za dalje akcije, potrebna pomoć i razumevanje vlasti i institucija, pre svega Opštine Gadžin Han, kojoj selo pripada.
Za Donji Barbeš opštinske vlasti nisu uradile ništa preko 20 godina. Tokom 2021. godine očistili su trnje oko zadružnog doma, donirali par džakova cementa za betoniranje postolja za letnjikovac i dali puno obećanja da će nam pomoći u našim idejama da oživimo selo i podignemo novu zadrugu na noge – ističe Eleonora Milić.
Ona kaže da su meštani do sada sve sami uradili uz pomoć nevladinih organizacija i ličnih donacija. Tako je, kaže, selo dobilo dušu i mladi ljudi imaju želju da dolaze i provode vreme u Barbešu.
Umesto da meštani i vikend posetioci dobiju vetar u leđa od strane opštinskih vlasti svi mi nailazimo na ignorisanje, nerazumevanje, opstrukcije i guranje problema pod tepih – kaže Milić.
Neposredno pre izbora 2022. godine, opštinske vlasti odlučile su da pomognu pojedinim selima tako što su sredili puteve i postavili mobilijare za decu tamo gde ima najviše glasača. Donji Barbeš nije bio dovoljno veliko glasačko telo, tako da se kod nas nije sređivao put niti dodala još neka ljuljaška u dečijem mobilijaru koji smo sami napravili – naglašava Milić.
Za svoje ciljeve, iz zadruge kažu da su dobili mnogo neispunjenih obećanja, pa su sada na korak od gašenja.
Pitanja bez odgovora
Meštani sela, kako kažu, godinama traže odgovore na pojedina pitanja vezana za njihovo selo. Oni traže kontrolu ispravnosti vode, uređenje seoskih puteva i mostova, ali i pronalaženje odgovornih za požar koji je 2021. godine zahvatio selo i proširio se na okolna sela.
Putevi postaju živo blato kada padne kiša, a mostovi su nebezbedni, kao i ograde sa kojih ljudi mogu da slete kolima u reku, što se prošle godine i desilo – kaže Eleonora Milić.
Za sve to, ona kaže da nije potrebno puno para, ali je posla previše. Nakon molbi upućenih Opštini, kažu da će se obratiti i Ministarstvu za brigu o selu, jer kako kažu svima je cilj isti – oživljavanje sela.
„Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora“.
Autor:
Sonja Vidojković
Povezane teme
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Komentari
4Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Svaka cast mladim entuzijastima. Predeo oko Gadzinog Hana je prelep i ima ogroman potencijal za seoski turizam. Njihov problem je problem cele Srbije, nacin uredjenja. Mesna zajednica mora da bude drzava u malom, da covek tu zadovoljava najveci broj potreba. Mesna zajednica mora da ima stalne prihode na mesecnom nivou od zarada zaposlenih sa svoje teritorije, od putarina, od Srbijasume, kucarina..
Pa moj suprug seća se vreme kad opština je bila u D. Dušnik a ne u G. Han. Tamo je bila i bolnica, čak i porodilište. Ali posle počeli iz Gornjeg Zaplanja sve da vuču prema Niš. Rezultat se vidi. Prvo treba zabraniti zapošljavanje tih ko ne živi na teritoriji opštine u javni opštinski preduzeća. E, tad će vidimo ko je ko i odakle.
Kraj oko Gadzin Hana je poceo da propada kada su osnovne skole umrezene u jednu a do tad ih je bilo vise a to se sad zeli primeniti na ostale krajeve. Ranije je postojalo vece mesnih zajednica pa su ljudi resavali svoje probleme. Od tih prihoda bi se uredjivala sela, ulice, putevi vodovodi. U s akoj mesnoj kancelariji zaposliti informaticki osposobljeno lice i tu vaditi sva moguca dokumenta.
Daklem kao sto kuca mora dase odrzava tako moraju i sela, mora biti stalnog priliva na racin jer su to njihove pare a ne da zavise od volje stranke na vlasti i necine milostinje. Umesto sto Krkobabic da pojedincu 10 000 evra najcesce onima koji vec imaju bolje je jednom selu napraviti put, vodovod i sl. Drzava mora da se vrati u selo, jedina drzavna ustanova u selu je skola. Ispitati potrebe ljudi