Mladi kao najugroženija kategorija u Srbiji zbog siromaštva

Istraživanje Ujedinjenih nacija kaže da su mladi u Srbiji po pitanju siromaštva najugroženija kategorija. Čak i oni koji su visoko obrazovani, a u dvadesetim su godinama, spadaju u teže zapošljivu kategoriju, zbog čega je niška organizacija „Proaktiv“ sprovela istraživanje i izradila detaljan plan kako treba ubuduće da se pristupa mladima. Zaključci su da su neophodni edukacija, monitoring i informisanje.

Radom sa fokus grupama, poput organizacija civilnog društva, lokalnih samouprava, poslovnog sektora, medija i mladih, u gradovima Nišavskog i Topličkog okruga ljudi iz „Proaktiva“ su prikupili podatke, a zaključci su iskorišćeni za dokument sa prekporukama.

Najkraći i najjasniji zaključak čitavog ovog rada izneo je koordinator projekta Nenad Stojanović.

Mladi znaju šta žele, samo je potrebno da ih saslušamo – poručuje Stojanović.

Prema istraživanju Ujedinjenih nacija, kaže autor Protektinog istraživanja Nebojša Rančić, po pitanju indeksa siromaštva u Srbiji nisu najugroženiji penzioneri, već mladi. Pokazatelj je sama činjenica da je veliki broj onih koji u dvadesetim godinama niti su u u obrazovnom sistemu, niti se obučava za neki posao, niti radi.

Ne postoji organizovani sistem za karijerni razvoj. Nacionalna služba je napravila iskorak sa tih 500 praksi godišnje, ali nije dovoljno kada pogledamo ukupan broj mladih koje je potrebno uključiti u sistem, ili da rade ili da budu uključeni u neku vrstu obrazovanja ili obuke – kaže Rančić.

Posledica toga što neko mlad i obrazovan spada u teško zapošljivu kategoriju je neizainteresovanost i apatija. Deo odgovornosti snose i nerealna očekivanja mladih podstaknuta lošim primerima, priča Rančić, pa oni odmah očekuju visoke pozicije i plate i ne prihvataju da se kreće od mesta pripravnika. Zato, sem sistemskih promena, potrebna je i promena vrednosti, a mladi Evropsku uniju vide kao alat za ovu promenu.

U nekim zemljama mladi promene 6 do 7 zanimanja i 20 radnih mesta. To ovde možda deluje kao stresno, ali njima to nije. Postoji sistem zbrinjavanja dok se ne nađe novi posao. Kod nas kad čovek izgubi posao i ima ideju da je gotovo sa egzistencijom za vjek i vjekova – kaže Rančić.

Paket usluga koji je potreban su informisanje, edukacija i mentoring, što, priča Rančić, treba da zaživi u lokalnim zajednicama. Tu je i koncentrisanje udruženja i kancelarija za mlade na goruće probleme, a ne organizovanje zabavnih događaja, poručuje Rančić, kao i osnivanje razvojnih centara koji bi bili spojevi nauke i biznisa, što je strateško rešenje i mladi tu vide svoju šansu.

Prekopotrebne su stručne prakse, sa obaveznim mentorstvom. Koz budžetske pare može se pospešiti neformalno obrazovanje, mogu organizacije koje rade sa volonterima, one koje rade obuke i treninge sa licenciranim predavačima – kaže Rančić.

Tako su neke od ključnih stvari koje mladi vide kao put za njihovu bolju budućnost sinhronizovanje obrazovanja sa ponudom posla, širenje kruga mladih koji učestvuju u oblicima neformalnog obrazovanja, kao i sistematizacija svih programa stručnih praksi i neformalnog obrazovanja, odnosno prikupiti ih na jednom mestu i omogućiti svima pristup.

Volonterske organizacije vide kao dobar vid sticanja prakse, ali dodaju da bi trebalo da poslodavci znanja stečena neformalnim putem više uvažavaju. Tu je i razvijanja modela socijalnog preduzetništva, ali i to da budu u nadzornim i upravnim odborima, kako bi i sami dobili priliku da učestvuju u važnim pitanjima. Izdvajaju i osnivanje zadruga kao posebni vid mentorstva, koji se u ruralnim sredinama pokazao kao dobar.

Želje mladih u Srbiji u skladu sa novom strategijom EU

Sa 2019. godinom krenulo se i sa novom strategijom za mlade u Evropskoj uniji, a ideje mladih u Srbiji, kada je reč o unapređenju sopstvenog položaja, poklapaju se sa planom EU.

Strategija EU ima 4 osnovna cilja, priča Rančić, a prvi od njih je omogućavanje mladima da sami budu arhitekti sopstvenih života, da se osposobe da se nose sa životom.

Drugo je ohrabriti i opremiti mlade ljude sredstvima potrebnim da postanu aktivni građani, nosioci solidarnosti i pozitivne promene, inspirisanih vrednostima EU i evropskog identiteta. Poboljšati političke odluke koje se tiču mladih, u svim sektorima, posebno njihovo zapošljavanje, obrazovanje, zdravstvo i socijalnu uključenost. Doprineti iskorenjavanju siromaštva kod mladih, diskriminacije, promovisati socijalno uključivanje mladih – priča Rančić.

Raščlanjivanjem ovih postulata stiže se i do onoga što mladi u Srbiji smatraju putem za njihov bolji položaj i lakše zapošljavanje.

Mladi gledaju na proces kao nešto dobro, smatraju da bi trebalo da budu više uključeni. U procesu vide prihvatanje standarda, usklađivanje, ne pregovore. Treba koristi integraciju za korenite promene. Pitaju se koliko će Evropa dotaći neke delove Srbije, posebno ruralne – priča Rančić.

Nastavak ovog projekta je njegova prezentacija lokalnim samouprava, a umesto zaključka im poručuju da ukoliko uvaže samo tri od mnoštva poruka iz dokumenta koji su izradili – uradili su sve za budućnost mladih.