Mladi u pristupu EU vide šansu za posao, ali i gubljenje identiteta

Prva asocijacija mladih u Srbiji na intergraciju u Evropsku uniju jeste da će, kada naša zemlja postane članica, moći da lakše putuju, nađu posao i imaju bolje uslove obrazovanja. Međutim, brinu da će nam “neko nešto nametnuti” i da ćemo izgubiti kulturni identitet.

Ovo pokazuju, kako istraživanja, tako i iskustva omladinskih aktivista iz Niša.

Nišlija Marjan Cvetković, član Tima Evrope Srbije i predsednik Krovne organizacije mladih Srbije, kaže da mladi u Evropskoj uniji vide podršku za rešavanje nezaposlenosti.

Vide šansu za rešenje tog problema kroz neformalne obrazovne programe, kroz sam proces obrazovanja u zemljama EU, programe podrške za ostvarivanje biznis ideja, ali i kao mogućnost da se u zemljama EU pronađe posao – kaže Cvetković.

To potvrđuje i istraživanje “Stavovi mladih o EU” Foruma mladih Evropskog pokreta u Srbiji prema kome 65 % ispitanika smatra da će ulaskom Srbije u EU doći do povećane mobilnosti mladih, a 60 % njih veruje da će doći do poboljšanja uslova obrazovanja.

Učenje i napredak prva su asocijacija polovini mladih na proces evropske integracije Srbije, prema istraživanju rađenom prošle godine.

I prema poslednjem istraživanju Kancelarije za evropske intergracije Vlade Srbije, “put ka boljoj budućnosti mladih” i “više mogućnosti zapošljavanja” tvrdnje su koje najbolje opisuju ono što za većinu ispitanika lično predstavlja EU.

---

Reformom smanjiti “odliv” mladih

Da učlanjenje u EU za mlade uglavnom znači isključivo prevazilaženje ograničenja belog šengena, odnosno da u nekoj zemlji može da ostane duže od tri meseca i tamo radi, smatra i student Ekonomskog fakulteta u Nišu i menadžer omladinske organizacije “Kapital magazin” Marko Jovanović.

Najveći problem mladih jeste perspektiva. Mladi će nekako i naći neki posao kako bi mogli da se izdržavaju, ali je pitanje koliko će moći da napreduju. Taj problem nama neće rešiti Evropska unija. Odgovornost za taj problem je u našim donosiocima odluka, ali u nama mladima – rekao je Jovanović na tribini “Mladi o Evropskoj uniji“.

On ne veruje da postoji magično rešenje i da će sam ulazak u EU doneti bolji život.

Mladi su u izuzetno lošem položaju trenutno u Srbiji i jedino ako se naša zemlja bude reformisala i ozbiljno bude bavila rešavanjem problema, a moraće ako teži ka Evropskoj uniji, položaj mladih će moći da se promeni – istakao je Jovanović.

Objašnjava da je razlika između Evropske unije i Srbije jeste što se EU bavi ozbiljno mladima, i to ne tako što usvaja neka dokumenta i strategije, već to čini na delu.

Ako želi da pokrene posao, kod nas mlad čovek nema dovoljnu podršku države u smislu edukacije, ali i novca, i prepušten je sam sebi. Dok u Evropi, na primer, postoji Erazmus program za mlade preduzetnike preko koga mogu da dobiju i sredstva i znanje, a dobijaju i priliku da vide kako taj posao funkcioniše u nekoj drugoj zemlji članici – kaže Jovanović.

Zato, smatra on, ukoliko bude bio bolji položaj mladih, oni će ostati u Srbiji, dok će se u suprotnom desiti slični scenario kao u Litvaniji i Bugarskoj.

Neke zemlje su se suočavale sa negativnim primerima, ako govorimo iz ugla mladih, nakon što su ušle u Evropsku uniju. Imali su potpuno destruktivni oblik mobilnosti mladih. Recimo, u Litvaniji je polovina mladih nakon ulaska u EU otišlo iz zemlje. U Bugarski je to bio svaki četvrti mladi čovek – rekao je Jovanović.

---

Neinformisanost i zablude

Marjan Cvetković kaže da mladi često ne prepoznaju i ne koriste ono što im omogućava Evropska unija, što je posledica neinformisanosti.

Ne slažem se da ima malo informacija, ali se slažem da se one ne plasiraju možda uvek na način koji omladina razume. Sa druge strane, niska je stopa medijske i političke pismenosti mladih. Zato je i uloga članova Tima da kao građani među građane širimo priču evropskih vrednosti – objašnjava Cvetković.

Napominje da se dileme i zablude mladih o EU uglavnom svode na to da će “nama neko nešto nametnuti ili pak da će nam sve to preko noći neko urediti”.

To pokazuje i istraživanje “Stavovi mladih o EU” prema kojem više od četvrtine ispitanika smatra da će se sve važne odluke za Srbiju donositi uglavnom u Briselu. Osim toga, 35 % njih učlanjenje Srbije u EU asocira na laž, prevaru i ucenu.

Često se čuje da i ćemo ulaskom u EU  izgubiti kulturni identitet, a ne vidi se to kao mogućnost da se identitet prezentuje i na taj način i više vrednuje. Tamo negde su tramvaji, ulični svirači, biciklisti, čisti parkovi simboli gradova. Odgovornost je na nama da dobre prakse usvojimo, da naučimo da postavljamo ciljeve, donosimo odluke i pre svega komuniciramo sa različitima od sebe – kaže Cvetković.

Objašnjava da je da su ekonomska, socijalna i politička stabilnost tri noseća stuba EU, a da je to upravo ono što u velikoj meri manjka Srbiji.