Mladi u Vranju smatraju da su ljudi glavni krivci što je planeta Zemlja sve ugroženija

Dan planete Zemlje treba da bude svakog dana, tokom cele godine, a ne samo 22. aprila – poruka je vranjskih gimnazijalaca, koji su sa predstavnicima Ekološkog udruženja “B’š prirodno” taj dan obeležili pešačkom turom od 12 kilometara, do Šiljatog kamena.

Učenik Gimnazije “Bora Stanković” kaže da, iako ne ide često u prirodu, voli to da čini kad god mu se ukaže prilika.

Svestan je da ljudi u njegovoj okolini malo vode računa o očuvanju planete, ali kaže da se trudi da ne bude deo te tužne statistike.

Ja vodim računa o prirodi tako što ne bacam đubre po ulici, trudim se da ne trošim više struje i vode nego što mi je potrebno. I u školi se takođe trudimo da čuvamo prirodu, tako što, na primer, papir ne bacamo, nego odvajamo za recikliranje – kaže Lazar.

Njegova drugarica Lara Radivojević smatra da su ljudi glavni krivci za to što je planeta u stanju kakvom jeste, na prvom mestu zbog toga što bacaju smeće tamo gde mu nije mesto, ali i zbog prezastupljenosti automobila koji ispuštaju štetne gasove i zagađuju vazduh.

Ja volim da provodim vreme u prirodi i činim to kad god mogu. Idem često na Vlasinu, jer tamo imam vikendicu. Na Vlasini je priroda gotovo netaknuta, ali mesta u prirodi koja su bliža gradu često su jako zagađena i na njima je mnogo divljih deponija – kaže Lara.

Profesor geografije u Gimnaziji i jedan od predstavnika Udruženja “B’š prirodno” Dragan Antić kroz svoje aktivističko delovanje i rad sa mladima svakodnevno pokušava da ukaže na važnost očuvanja prirode.

Kaže da su najveći problemi današnjice globalno zagrevanje, sve veće zagađenje životne sredine plastikom i drugim materijama koje priroda nije u stanju da preradi, kao i sve veća ugroženost biljnih i životinjskih vrsta.

Zbog neracionalne potrošnje prirodnih resursa planeta Zemlja postaje sve ugroženija, jer smo narušili njen prirodni balans. Emisijom štetnih gasova, unošenjem hemijskih supstanci u zemljište, nekontrolisanom sečom šuma dovodimo u pitanje opstanak ljudi kao vrste. Zbog toga se i sve više govori o potrebi održivog razvoja, odnosno razvoju na način da se ne ugrozi opstanak budućim generacijama – smatra Antić.

Kako kaže, da bismo uspeli u tome neophodno je raditi brzo, na celoj planeti, racionalnom potrošnjom prirodnih resursa, prelaskom na alterantivne izvore energije, reciklažom otpada, ali i edukacijom dece i omladine.

Sve nas bi trebalo da vode slogani “Radi lokalno, misli globalno” ili “Radi ekonomski, misli ekološki”, zaključuje Antić.