Mnoge zgrade u Nišu nemaju protivpožarne stepenice, a jedina ventilacija vrata i prozori

Koliko su zgrade u Nišu bezbedne od požara i ko to proverava, pitanje je koje se nameće posle više požara koji su se dogodili poslednjih meseci. Stanari kojima je nedavno izgoreo stan u ulici Nikole Pašića kažu da su jedva izvukli žive glave i da su spasavani sa terase jer protivpožarnih stepenica nema. Zgrade su, kažu stručnjaci, pravljene od lako zapaljivog materijala i instalacije su loše, dok upravnici zgrada kažu da su u mnogim zgradama otvaranje vrata i prozora jedina moguća ventilacija.

Stanari jednog od dva izgorela stana u ulici Nikole Pašića trenutno stanuju privatno i kod rođaka, a kažu da je veštak koga su sami pozvali procenio da je šteta preko milion dinara, dok bi samo obnova krova koštala pola miliona.

Agonija je trajala sat i po. Krenuli smo da bežimo stepeništem, ali ugušili bismo se od dima. Spasili su nas onom vatrogasnom korpom sa terase. Supruga je završila u bolnici zbog udisanja ugljen-monoksida i aritmije. Niko od nadležnih nas nije obišao, rekli su nam da mogu da nam folijom pokriju krov da ne prokišnjava. Gradonačelnica nam je mejlom javila da imamo pravo na pomoć u vidu dve prosečne plate i podigli smo to juče, ali šta da radimo sa sto hiljada dinara – pita se stanar Miroslav Dedić.

Zgrade u Nišu, kažu profesionalni upravnici, imaju protivpožarne aparate i hidrantsku mrežu, ali put za evakuaciju u slučaju izbijanja požara su sami hodnici u zgradama.

Imamo problem sa nekim stanarima koji ostavljaju bicikle, veš mašine, šporete i slično po hodnicima. Upozoravamo ih da to ne smeju da rade, a ako ne uklone te predmete, zovemo komunalnu inspekciju. Dešava se i da stanari kolima zakrče prolaz vatrogasnim vozilima, pa i tu uvek pokušavamo da reagujemo na vreme – kaže profesionalni upravnik Slobodan Jakovljević.

Kako navode upravnici, veliki problem su električna brojila stara preko 30 godina, ali se to rešava u saradnji sa Elektrodistribucijom i „Niš stanom“. Ono na šta takođe ukazuju jesu uređaji za detekciju požara i sistemi ventilacije.

Jedini sistem ventilacije u zgradama u Nišu je da se otvore vrata i prozori. Problematične su i neke stare i socijalne zgrade ili one gde stanari drže aparate za gašenje požara po stanovima, a oni tako nemaju nikakvu funkciju – navodi profesionalni upravnik Saša Janjić.

---

Hidrantska mreža često neupotrebljiva

Da se prilikom građenja nije vodilo računa o otpornosti zgrada na požare, pokazuje slučaj „kartonske zgrade“ u naselju Rasadnik koja je izgorela 2016. godine usled eksplozije plinske boce, smatra profesorka sa Fakulteta zaštite na radu Dušica Pešić. Prema njenim rečima, najčešći uzrok požara u stambenim zgradama su dotrajale instalacije, ali je često teško odrediti da li su upravo one izazvale požar ili su izgorele usled izbijanja požara.

Hidrantska mreža, kaže, postoji u zgradama, ali je često neupotrebljiva jer nema dovoljan pritisak ili uopšte nema vode zbog neplaćenih računa, kao u slučaju požara u višespratnici na Sinđelićevom trgu pre desetak godina.

U nekim zgradama u Duvaništu, gde je prilikom gradnje izvedena unutrašnja hidrantska mreža, neki stanari su da bi proširili svoje stanove na račun hodnika hidrante stavili van funkcije. Kada je gorela Saborna crkva 2001. godine, vatrogasci nisu mogli da koriste hidrantsku mrežu iz susedne zgrade zbog slabog pritiska – ističe profesorka Pešić.

To što nema protivpožarnih stepenica i što se kao evakuacioni put koriste hodnici u samoj zgradi, profesorka Pešić vidi kao opasnost zbog mogućeg stvaranja „efekta dimnjaka“.

Dim jako brzo struji naviše i ispunjava prostor stepeništa, što onemogućava evakuaciju stanara na spratovima iznad stana u kome je nastao požar. Ukoliko ljudi krenu da se evakuišu preko hodnika i stepeništa u zgradi, doći će do udisanja štetnih gasova, što često dovodi do smrtnog ishoda. Zbog toga je i prilikom požara koji se nedavno desio u ulici Nikole Pašića evakuacija vršena hidrauličnom platformom – objašnjava Pešić.

---

Sve više onih koji osiguravaju dom od požara

Iz osiguravajućih kuća kažu da je u Nišu dosta ljudi osigurano od požara i to u sklopu osiguranja imovine, što obuhvata i zemljotrese, poplave, udare groma i drugo. Plaća se, kako kažu, oko 300 dinara mesečno, u zavisnosti od vrednosti imovine. Ranije se plaćalo u sklopu objedinjene naplate, ali su tako svi plaćali isti iznos, iako su razlike u vrednosti imovine velike.

Zaštita objekata regulisana je Zakonom o zaštiti od požara, a kada su u pitanju stambene zgrade visoke preko 30 metara, mere su utvrđene Pravilnikom o tehničkim normativima za zaštitu visokih objekata od požara. Nadzor nad sprovođenjem ovih mera trebalo bi da rade inspektori Uprave za preventivu Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije.

Podsetimo, u požaru koji je početkom maja izbio u ulici Nikole Pašića u Nišu izgorela su dva stana i jedan je oštećen, a povređenih nije bilo.