Mobing u Nišu

Vlasnik jednog megamarketa u Nišu naterao je svoje kasirke da nose pampers pelene kako ne bi gubile vreme odlazeći u toalet radi male ili velike nužde.

Ime gazde za sada je nepoznato, zato što bi posledice za kasirke koje trpe ovu vrstu šikaniranja bile otkaz, rečeno je na tribini u mobingu aorganizovanoj sinoć u Nišu.

Nemački psiholog Hajnc Lejman prvi put je još 1984.godine poručio da je „radno mesto jedino preostalo ratno polje gde ljudi mogu ubijati jedni druge bez rizika od privođenja pred lice pravde“?!…

Strah od gubitka radnog mesta veći je od straha od bolesti ili fizičke smrti, drastičan je podatak iz srpskih istraživanja među onima koji trenutno imaju privilegiju da na kakvom-takvom radnom mestu (na crno ili legalno), zarađuju za preživljavanje. Na tribini je upozoreno da je mobing psihički teror poslodavca prema radnicima ili među samim radnicima, koji je sve prisutniji i u Srbiji, naročito u ovom vremenu tranzicije kada je gladnih usta mnogo, a radnih mesta malo.

Na dramatične posledice mobinga na ovoj tribini upozorili su neuropsihijatri, psiholozi, sindikalni aktivisti, ali i političari koji smatraju da treba ubrzati proceduru usvajanja Zakona o sprečavanju maltretiranja na radnom mestu, koji u parlamentu čeka već godinu dana na usvajanje.

Neuropsihijatar dr Irena Milić upozorila je da su mnogi zaposleni u Srbiji izloženi vrlo sistematskom i stalnom šikaniranju, ali da „iz straha od gubitka posla i profesionalne smrti“, ćute i trpe dok mogu i dok ne „puknu“, kada to pucanje znači i ozbiljne traume i posledice za žrtvu mobinga, njegovu porodicu i čitavo društvo.Mobing je i sve češći „okidač“ za samoubistva,upozorila je dr Milić.

Najčešći i najžešći moberi su frustrirani, nesposobni i nesigurni ljudi koji u boljim i sposobnijim od sebe vide konkurenciju.A poslodavcima pak mobing je često način da se oslobode viška zaposlenih bez plaćanja otpremnine, bolje rečeno da ih nateraju da sami daju otkaz spašavajući i dušu i glavu, kaže klinički psiholog dr Gordana Popović.

– Založiću se da se ubrza procedura oko usvajanja zakona koji bi makar ublažio, ako ne i iskorenio mobing u našoj zemlji. Istovremeno, neophodno je i da u praksi jasno prepoznamo pravi mobing, od priča pojedinaca koji sopstveni nerad, javašluk, nesposobnost i neodgovornost pokušavaju da pokriju pričom – „mrzi me šef“?! Inače, lično sam iznenađen mnogim činjenicama o dramatičnim posledicama mobinga, rekao je narodni poslanik dr Dušan Milisavljević

Žarica Veselinović, predsednik Odbora za pravna pitanja, pravosuđe i zakonodavstvo DS najavila je da će ta stranka uz saradnju sa stručnjacima i sindikatima i NVO organizovati i nove tribine o mobingu insistirajući na ubrzanju procedure oko usvajanja zakona. Poverenik sindikata Nezavisnost Goran Dejanović rekao je da je taj sindikat spreman da i dalje pravno i na sve druge načine pomaže žrtve mobinga, javno žigošući najdrastičnije primere i utičući na poslodavce.

Na tribini je često citiran nemački psiholog Hajns Lejman koji je još od 1984.godine počeo da upozorava na mobing kao ozbiljan problem. Računa se da je u Srbiji šikanuiranju na poslu izloženo oko 45 posto zaposlenih, dok sličan teror trpi i oko l2 miliona zaposlenih u Evropi, a uz poslodavce kojima je profit važniji od životnih sudbina radnika.