Moguće epidemije crevnih zaraznih bolesti

Zbog crevnih zaraznih bolesti, koje su moguća posledica poplava, direktor Instituta za javno zdravlje u Nišu Branislav Tiodorović poziva one koji osete grčeve, dobiju proliv i temperaturu da se jave lekaru.

Gostujući u emisiji „15 minuta“, dr Tiodorović je istakao da je moguće da je neko koristio neispravnu vodu pre nego što je proglašena tehničkom, tako da on može oboleti od crevnih bolesti. Zato su kod onih koji osete tegobe potrebne laboratorijske analize, da bi se utvrdilo o kojoj je bakteriji ili virusu reč.

– Ako ste u takvoj vodi prali voće, povrće ili ruke, može se bolest pojaviti. Nekad je inkubacija kratka, ali je češće 10 do 15 dana. Iza toga se mogu pojaviti sporadični slučajevi, pa i manje ili veće epidemije – ističe dr Tiodorivoć.

On kaže da za sada nema takvih prijava, ali da je svim domovima zdravlja naloženo da povećan broj pacijenata sa ovakvim tegobama prijave.

Tiodorović ukazuje na opasnost koju, i u periodu kada poplave nisu aktuelne, nosi neredovna kontrola vode sa seoskih vodovoda.

– Prema preporuci od pre 15 godina, treba da tu vodu kontrolišu lokalni vodovodi. Reagujemo uvek kad nas angažuju da napravimo kontrolu, tako da odnos prema tom pitanju zavisi od toga koliko je organizovana mesna zajednica. Zdravlje stanovništva svakako je ugroženo, ako ništa drugo, ono je pod rizikom – upozorava naš sagovornik.

On ukazuje i na lošu koordinaciju u reagovanju tokom poplava i podseća da se novi talas očekuje već sledeće nedelje.

– Niko nas nije zvao na dezinfekciju, na primer, što bi bilo u redu da su to rešili na drugi način, ali znamo da nisu. Potrebna je bolja koordinacija – kaže Tiodorović.

U emisiji „15 minuta“ ovaj epidemiolog govori i o tome kako meštani mogu sami da se zaštite, kakve su posledice toga što predstavnici Instituta za javno zdravlje nisu bili pozivani na sastanke kriznih štabova, šta je neophodno učiniti za sanaciju posledica poplava i da li dug vodoprivednih preduzeća od 18 miliona dinara ugrožava rad Instituta za javno zdravlje.

Prema poslednjima analizama Instituta za javno zdravlje, voda za piće ispravna je u Nišu, Kušumliji, Aleksincu, Žitorađi, Merošini i Prokuplju, a neispravna u Gadžinom Hanu, Blacu, Doljevcu i Svrljigu.