“Moramo da menjamo sistem, a ne samo vladajuću stranku”

Pisac i muzičar Marko Šelić Marčelo je u Nišu promovisao novi roman Higijena nesećanja, a osim priče o knjizi, dotakao se i aktuelnog stanja u društvu koji je poredio sa nekom vrstom “okupacije” i ocenio da iz toga može da se izađe samo “kulturnom blokadom institucija” koje ne rade svoj posao, ali i menjanjem sistema, a ne samo vladajuće stranke.

Marčelo ističe da se stalno koleba – ili mu je strašno žao ili je ljut što ljudi nikako da skupe snagu za kolektivnu pobunu, koja ne treba da bude nasilna. Kaže da narod treba da se nauči “kulturi protestovanja i blokadama institucija”.

Svaka institucija koja ne radi svoj posao treba da bude blokirana građanima, ali ne nasilnim putem, treba samo 5.000 ljudi koji sede potpuno mirno i fizički ti ne daju da uđeš na posao, jer ne radiš svoj posao, a ja te plaćam da radiš svoj posao – dodaje Marčelo.

Ipak, danas imamo situaciju, pojašnjava, da građani strahuju za svoje poslove od ljudi na vlasti, a ne oni koje su građani smestili u fotelje i to ocenjuje kao neku vrstu “okupacije”.

“Najbolji među nama treba da se usude da krenu protiv ovoga”

Žestoko je uveren, kako kaže, da nas iz toga mogu izvući samo najbolji među nama koji se late tog posla i usude da krenu protiv sistema, i to moraju da budu sposobni, a ne kompromitovani ljudi.

Znam da to zvuči malo utopijski, ali mislim da među nama postoje jako sposobni, nego ne žele da se late toga zato što je praksa pokazala da je to jedna tako prljava rabota da se odmah uprljaš čim uđeš u to, makar i iz najpoštenije namere – pojašnjava.

Rešenje je i „osvešćenje maglovitog entiteta koje se zove građani Srbije”, dodaje pisac, jer se o građanima stalno priča kao da nemaju sopstvene oči, uši, glavu i odgovornost, a zapravo, kako kaže, svi imamo tu odgovornost.

Mi imamo to kalkulanstvo, sad oni neće jedni s drugima, sad mogu jedni s drugima, i onda dođe Vučić i kaže “njima je jedino zajedničko to što su protiv mene”, a ti pogledaš i kažeš, pa da – napominje Marčelo.

“To treba prozreti i to treba prezreti”

Pisac je komentarisao i čuvenu rečenicu “mi nismo znali za koga još ima da se glasa”, koju ljudi često izgovaraju nakon izbora, što je sa jedne strane tačno, kako kaže, jer su mediji okupirani. Mnogo veći je problem, dodaje, to što narod ne primećuje da “nešto nije u redu s tim u koga gledaju”, nego to što nisu imali priliku da vide ostale.

Ja ne mislim da je to stvar visokog obrazovanja, shvatiti da je drznik drznik, da je bahatnik bahatnik. Neko ti se ne skida s TV-a i ti ne primećuješ tu osobinu kod njega, ne primećuješ kad te neko laže, do presmešnih razmera, tipa “nikad se neću kandidovati za predsednika”. To treba prozreti i to treba prezreti, od najvišeg obrazovnog nivoa do najnižeg i tad će se nešto desiti – ističe pisac.

Podsetio je i da je pred prošlogodišnje predsedničke izbore bio jedan od onih koji su podržali kandidaturu Saše Jankovića, ali mu danas, kako kaže, ta ideja više ne zvuči ohrabrujuće. Ističe da se u njegov pokret nikad nije uključio i da sada saznaje iz medija da sve to počinje da zvuči “jako kompromisno”.

To bavljenje politikom u Srbiji sa računaljkom u ruci, a niko da se pita šta je sa 45 % građana koji odbijaju da učestvuju u prljavoj kontinuiranoj igrici – dodaje Marčelo.

Problem vidi i u tome što narod hoće “sve i odmah”, ali Marčelo smatra da bi nas brzo rešenje svih problema tragično uverilo u istinitost poslovice “preko preče naokolo bliže”.