Murali sve popularniji, jedan sa istorijskim motivima u Vladičinom Hanu ujedinio građane

Nedavno je na Sportskom centru Kunjak u Vladičinom Hanu osvanuo mural sa motivima Kosovske bitke iznad koje se uzdiže Hram Svetog kneza Lazara, jedan od, prema mišljenju mnogih Hančana, najlepših objekata u ovom mestu. Prošlost i istoriju na zidu, otrgnula je od zaborava studentkinja Jana Janjić, a na inicijativu mladih Hančana. Za samo nedelju dana, koliko je trajala izrada murala, podršku i pomoć pružili su mnogi građani, kao i lokalne prodavnice i kafići.

Mesto gde su se do skoro nalazili raznorazni grafiti, sada celom svojom dužinom i širinom odiše istorijom, a predstavlja i prvi veći poduhvat mlade studentkinje niškog Fakulteta umetnosti Jane Janjić.

Uglavnom mladi ljudi iz Hana su se organizovali da to rade, tražili su dozvolu od Sportskog centra Kunjak, dobili su je bukvalno za dva dana, mene su pozvali i za dva dana smo se dogovorili da krenemo sa radovima – kaže Janjićeva.

Ideju oslikavanja zida iza tribina počeli su, kako kaže, bez novca, ali su se kasnije ujedinili svi Hančani koji su mogli da pomognu.

Posle jednog dana su se ubacile i manje radnje koje to drže, uglavnom farbare da pomognu, oni su dali boje, svako je dao po neku određenu sumu. To je za početak radova, a novčana sredstva su nastavila da se skupljaju dok smo radili. Uključili su se i kafići koji su donosili čajeve, piće… – priča Janjićeva.

Radovi su počinjali od 9 sati ujutru, nekad se dešavalo da ostanu i do 10 uveče, a za svega sedam dana mural je bio završen. Sugrađani su, kaže, bojili trobojku i držali joj skelu, a ona je oslikavala prošlost.

Han slavi Vidovdan, a boj na Kosovu, Knez Lazar, Hram kneza Lazara, sve to ima neku priču, vuče jedno drugo – navodi Janjićeva.

Pored ovoga, na zidu se sa leve strane našao i grb Nemanjića, ispisana Lazareva kletva, a sa desne strane ocilo. Janjićeva na početku nije verovala da će Hančani podržati ovu ideju, ali se na kraju sve završilo sa pozitivnim komentarima kako uživo, tako i na društvenim mrežama, a oglasili su se i mlađi i stariji ljudi.

Podizanje svesti o istoriji, uopšteno o umetnosti, mnogo znači. Dok sam bila mlađa kad sam upisivala srednju školu ja nisam bila ni obaveštena da postoje različite umetnosti, u suštini da neko crta po zidu, a da to može da ostane tu i da toliko utiče na ljude – kaže Janjićeva.

Polovinu novca od svog rada na sada već prepoznatiljvom muralu u Vladičinom Hanu, odlučila je da pokloni u humanitarne svrhe, porodici kojoj je to najpotrebnije. U budućnosti planira da pokrene udruženje koje će se baviti oslikavanjem, a njime bi volela da podstakne i druge talentovane ljude iz Hana na ulepšavanje grada.

---

„Umetnost je dobar lek u izolaciji“

Vreme pandemije i „zaključavanja“ mlada umetnica provela je slikajući.

Sa moje strane, umetnost je mnogo dobar lek što se tiče izolacije, što se tiče ograničenja kretanja. Možeš da iskažeš svoja osećanja, jer si zatvoren u 4 zida i izvor informacija oko tebe je samo korona, onda se zatvoriš sam sa sobom i razmisliš uopšteno o svemu, i u vreme korone mi je došlo kao lek, da se izvučem iz sveg toga – kaže Janjićeva.

Dodaje da je prethodna godina donela mnogo mračnih tema, te su ljudi veoma „stegnuti“, a umetnost u vidu murala donosi ljudima šetnju i lepe prizore.

---

Murali na jugu postali sve popularniji

Već duže vreme se na zidovima u gradovima južne Srbije mogu videti znamenite ličnosti, kao i neki određeni istorijski period. Nekadašnji profesor niške Umetničke škole Nemanja Jovanović kao razlog njihove popularnosti vidi što su počeli da prikazuju pitkije stvari.

Sad ih malo drugačije gledaju. Ranije, na primer, grafiti su bili vezani za hip – hop ili pank generaciju, uglavnom je bilo više nekako socijalno angažovano, neka prozivka protiv sistema. Sada se menja i nekako mi se čine veće je odobrenje, niko neće da osudi portret nekog velikana, za te neke stvari niko neće da pravi problem, gde god se to radilo – kaže Jovanović.

O razlici između grafita i murala govori i Janjićeva, pa za prve smatra da deluju više navijački.

Ja nekako volim to šarenilo da vidim, jer Han nije bio niti oslikan, a sad tim muralima mogu da se pokriju određeni delovi grada gde mogu da znače – poručuje ona.

Sa tim je saglasan i Jovanović, a dodaje da murali ulaze i u turističku ponudu gradova koji imaju neki oslikan kvart.

Zaključuje da je mnogo lepše kada je neki zid oslikan, nego kada je ispisan grafitima ili kada je samo sivo-bele boje.