Na današnji dan rođen „Oko sokolovo“, legenda Zaplanja i Srbije

Najpoznatiji ratni izviđač u istoriji srpske vojske Dragutin Matić rođen je pre 136 godina, tačnije 10. januara 1888. godine u Kaletincu kod Gadžinog Hana. Cenio je porodicu i Srbiju, ali je bio strog, prvo prema sebi, pa i prema drugima, disciplinovan i uvek brinuo o njivama i selu, tako su potomci pričali o „Oku sokolovom“ čija je kuća nedavno obnovljena.

Rođen je u Kaletincu odakle je 1910. otišao u Beograd na odsluženje vojnog roka. Učestvovao je u oba balkanska rata i u svim važnijim bitkama Prvog svetskog rata – bio je na Ceru, Kolubari, povlačio se preko Albanije, bio na Solunskom frontu, učestvovao u njegovom proboju, učestvovao u oslobođenju Srbije. Uglavnom je obavljao izviđačke zadatke i tako je i nastala fotografija „Oko sokolovo“ koja je obišla svet.

Nju je Dragutin Matić, prema pričama meštana Kaletinca, prvi put video 1965. godine na omotu ploče „Marš na Drinu“ koju mu je Kostadinka Matić iz Niša poslala poštom u rodno selo.

Juna 2022. godine kuća, odakle je otišao u vojsku, rekonstruisana je i vraćen je izgled kao da je Matić i dalje tu. Tada je Dragutinov potomak Živorad Matić rekao da pamti dedu kao veoma strogog čoveka, veoma disciplinovanog, i čoveka koji je znao šta da radi.

Sa 70 i nešto godina je bio predsednik sela, on je doveo vodu koju selo sada koristi. Bio je u vojsci u konjici i jahao je u rame uz rame sa knezom Pavlom. Pitali smo ga često „deda, kako je bilo sve to“, a on nam odgovarao „davno to beše, dete, zaboravio sam“. O ratu nikada nije želeo da priča, ali je uvek govorio „budite pametni i svesni, imate samo jednu državu, imate samo Srbiju“ – priča sa suzama Žika Matić.

Njegov deda je bio veliki junak, dodaje Žika Matić.

Bio je pobažan, praznik poštovao, nije mogao da se počne obrok dok ne sedne u čelo i kaže „Bog nas blagosiljao, izvolite jedite“. Kao čovek, porodicu je izuzetno cenio, ali je bio strog, prvo prema sebi i prema svima. Bio je cenjen u selu, svi su ga poštovali. Sa 80 godina je i dalje gledao svaku svoju parcelu. Deda je bio veliki junak, sa ponosom nosimo prezime Matić – dodaje Žika Matić.

Mnogo mu je žao, kako kaže, što u kući nema odlikovanja, gde su dva Ordena Karađorđeve zvezde i tri Ordena Belog orla.

Kada su Nemci došli u selo, baba Kruna je sva vojnička odlikovanja i dokumente stavila u sanduk i zakopala u pesak pored obližnjeg potoka. Međutim, pala je velika kiša i odnela sanduk sa svim, a nismo uspeli nikad da pronađemo – kaže Matić.

U kući su i dalje kreveti, orman, sto, ognjište, fotografije, burad i sve što je Dragutin koristio, a njegova praunuka Ljiljana kaže da se malo izmenila u odnosu na ono što ona pamti kao dete.

Ne znate koje su me emocije obuzele. Nedostaje u ovoj kući krevet gde smo spavali, ali je na starom mestu i dalje ikona – kaže Ljiljana.

Stariji meštanin Kaletinca, jedva se kretajući uz pomoć štapa, obišao je suznih očiju kuću i setio se kako su se slavski dani provodili u ovoj kući.

Dragutina je mrzelo da ide pet puta u podrum po rakiju, pa je jednom doneo bure i stavio na sto. Tri dana su tako slavili. Sećam se, kako sam ih gledao kroz prozor druge sobe – rekao je meštanin.

Krajem decembra 1969. se razboleo, a iz vojnog garnizona u Nišu na Suvu planinu je poslat vojni helikopter sa lekarom po njega. Lekar je zaključio da Dragutin Matić ne bi izdržao put do bolnice i umro je 1. januara 1970. godine u svom Kaletincu koji ga i dalje poštuje i ne zaboravlja.