Prvi međudržavni ugovor između Srbije i Nemačke potpisali su 27. jula 1189. godine u Nišu Veliki župan Stefan Nemanja i nemački car Fridrih I Barbarosa. Barbarosa je tada bio na proputovanju kroz Srbiju u Trećem krstaškom ratu, a ranije je Stefan Nemanja pismeno izvestio cara da mu priprema svečani doček u najpoznatijem od svojih gradova, Nišu, koji namerava da učini prestonicom svoje države.
Dvojica državnika sastali su se u porti Pantelejske crkve i tada je potpisan prvi međudržavni ugovor između Srbije i Nemačke, koji mnogi istoričari smatraju za prvi srpski međunarodni sporazum.
Veliki župan je obavestio nemačkog cara o uspesima u borbi protiv Vizantije, kako je osvojio Niš i nišku oblast, kao i područje do Serdike (Sofije).
Stefan Nemanja je ponudio Barbarosi vazalski odnos u zajedničkom ratu protiv Vizantije, a da zauzvrat dobije potvrdu svojih teritorija koje je osvojio od Vizantije.
Nemački vladar je prihvatio samo deo srpskih predloga, ali nije bio spreman da započinje rat na Balkanskom poluostrvu jer bi to moglo da predstavlja prepreku u krstaškim ratovima.
Neki istoričari navode da je sporazum potpisan u Latinskoj crkvi, iznad sela Matejevca, nedaleko od Niša.
U čast 800 godina od tog susreta u centru Niša, 1989. godine podignut je i spomenik na kome je na srpskom i nemačkom jeziku ispisano „Prvi srpsko-nemački međunarodni sporazum sklopili su u Nišu Veliki župan Stefan Nemanja i 27. jula 1189. godine i car Fridrih Barbarosa“.
Prema nekim istorijskim izvorima, prilikom ovog susreta Stefan Nemanja i srpska delagacija jeli su koristeći viljuške, dok su Barbarosa i njegove vojskovođe jeli rukama. Navodno zbog toga spomenik predstavlja viljušku.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Što se ne postaraste da saznate ime autora spomenika? Jovan Mandić, arhitekta. Najbolji niški arhitekta poslednjih pola veka! Nepravedno u senci.
Inače, spomenik je od aluminijuma.
Da je Stefan Nemanja znao ko će danas biti na čelu Niša, i on bi od muke jeo rukama
Hhahahahahaha
Вероватно је и Стефан Немања био Матејевчанин, по бабине линије.
Jeste. Ja sam mu bio na krštenju. Njegov je potomak zbog šake trešanja ukokao Stevu Sinđeliá. Ali, ovi iz Kamenice, kamenog srca, i daans drmaju Nišom. Zlato, izvire li, izvire.
Pa gde u sred maja da se popne na tresnju da izvidi idu li turci. Salimo se.
Sta ako su jeli ribu?
@xyz : Još bi pljuckali kosti od skobalji !
Car Svetog rimskog carstva, a ne Nemacke. Nemacka tada nije postojala.
Samoproklamovano „Sveto Rimsko carstvo“ nije ni postojalo i ne treba da ga učimo pod tim imenom jer daje legitimitet kontinuitetu Rimskog carstva. To je bila Germanska imperija ili SRC sa zvezdicom. 😀
Neka mu Bog pravedno sudi za svu prolivenu krv bogumilsku. Zlocinac poput Hitlera, a Srbi ga slave. Uzas!