„Na društvenim mrežama ništa nije potpuno privatno“

kola digitalne pismenosti foto JV J A
Informativna pandemija - zaštićeni ili zasićeni; foto: JV/J.A.

Registrovani i neregistrovani onlajn mediji, kao i društvene mreže, sfera su koja nije iskristalisana kada je reč o pravima i zakonima, a posebno je nejasna linija koja deli slobodu govora, od vređanja i govora mržnje. Tako je, kaže advokat Nebojša Stanković, Fejsbuk profil pojedinca privatna stvar, ali je i javna, jer je dostupan širokom krugu ljudi.

Shodno tome, Stanković smatra da bi svako trebalo da pazi na ono što objavljuje na svom profilu, te da je Fejsbuk istovremeno i pravo, ali i odgovornost. Ipak, onog trenutka kada neko počne da vređa ili poziva na ugrožavanje bilo koga, to više nije „samo mišljenje“, jer je, dodaje, svaka sloboda govora, ograničena slobodom drugog.

U tom smislu, ukoliko se na vašem Fejsbuk nalogu iznosi govor mržnje, uvrede ili bilo šta što može da povredi osnovna prava, koja ne smete da povredite u redovnom životu – da izađete na ulicu da nekoga vređate, da mu govorite gnusne reči, jednako tako je i vlasnik Fejsbuk naloga odgovoran. To je moje radikalno mišljenje, koje se dokazuje u svakom konkretnom slučaju – ispričao je advokat.


Sudska praksa je neujednačena

Kako su zaključili učesnici okruglog stola na temu „Sloboda izražavanja na internetu i pravo na privatnost“, građani se mnogo češće obraćaju institucijama i samoregulatornim telima, dok izbegavaju sud.

Okrugli sto foto Dragan Djordjevic
Sloboda izražavanja na internetu i pravo na privatnost; foto: Dragan Đorđević

Ovo je zbog, kako kaže savetnica u Komitetu pravnika za ljudska prava Milena Vasić, neujednačene sudske prakse, kao i toga što tu još ne postoji efikasan sistem zaštite prava.

Mi smo radili analizu, koja je sama po sebi postavila neka pitanja. Ideja ove tribine je predstavljanje analize i razmena mišljenja sa ljudima koji se bave ovim pitanjima u praksi. Zaključak je da bi pre svega trebalo ujednačiti sudsku praksu i da odgovoriti na pitanja i na izazove koje su onlajn mediji stavili pred nas – ispričala je Vasićeva.

Inače, kako navodi, čak ni Evropski sud za ljudska prava nema jasan odgovor na to koja je granica između slobode govora i govora mržnje, već se kriterijumi prilagođavaju konkretnoj situaciji.

Slični tekstovi

Komentari

0

Pošalji komentar

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.

Google Play App Store
Prijavite se na naš bilten

Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.