Na jugu suvo na Svetski dan snega, ne očekuju se veće padavine ove zime

Preko 350 događaja u 45 zemalja obeležiće 19. januar – Svetski dan snega. Na našem podneblju ovaj dan pak prolazi bez simbola zime, a stručnjaci kažu da je razlog globalno zagrevanje, planetarni problem koji ovde više utiče na zimu, nego na leto. Kako predskazuju meteorolozi, večeras bi moglo da padne malo snega, ali kako sada stoje stvari, većeg teško da će biti ove zime.

Na ovim prostorima sneg je bio česta pojava i pre zvaničnog početka zime. Ove godine, bez belog prekrivača prošli su praznici, a ni na izmaku prvih zimskih mesec dana snega nema na vidiku. Rukovodilac Meteorološke službe u Nišu Zoran Vasiljević kaže da verovatno obilnijeg snega neće biti ove zime, mada napominje da su prognoze manje pouzdane što su dugoročnije.

Ove godine ima malo snega. Razlog je ono o čemu priča ceo svet, a to je globalno zagrevanje. To se na našem području očitava više u zimskom periodu – zime postaju toplije, a leta otprilike ostaju ista. Padavine postaju nepravilnije raspoređene i generalno u dugogodišnjem nizu se očekuje manje padavina. S tim što će biti ekstremnih situacija, kada će biti poplava – priča Vasiljević.

Klimatske promene nisu novina, protiv tga se bori nebrojeno organizacija u celom svetu, a prošle godine je ovaj problem u žižu javnosti vratila tinejdžerka iz Švedske Greta Tunberg, protestima i agresivno-potresnim govorima o ovoj temi.

Ipak, Vasiljević smatra da pojedinac ne može mnogo u ovom rešavanju problema, da se mora delati na svetskom nivou.

Pojedinac može da nastoji da generalno ne zagađuje okolinu, ali to je problem koji mora da se reši na nivou celog sveta: da se emituje manje gasova staklene bašte i da se manje uništava biljni pokrivač, posebno šume – priča Vasiljević.

Iako su ciljevi Svetskog dana snega promocija zimskih sportova, u Međunarodnoj skijaškoj federaciji naglašavaju da je jedan od njih i njegovo očuvanje.

Mladi su budući čuvari snega. Deca su ta koja će u budućnosti pokretati fabrike, industriju i druge velike zagađivače. Mlađe generacije moraju odrastati uz brigu o okolini, kako bi i oni i njihova deca imali snega za igranje u budućnosti. Takođe, briga za očuvanje snega koristiće i očuvanju drugih prirodnih okruženja – kažu u FIS-u.

---

Skijalište u Pirotu zatvoreno zbog visokih temperatura, otvoreno zbog Dana snega

Klimatske promene uslovile su i neskvakidašnju situaciju – na planinama je viša temperatura nego u nižim predelima. Reč o temperaturnoj inverziji, kada temperatura raste sa povećanjem nadmorske visine.

Tako ni planine nisu pošteđene izostanka snega, zbog čega su nadležni bili primorani da Gradsko skijalište u Pirotu privremeno zatvore. Direktor Sportskog centra „Pirot“ Nenad Đorđević kaže da je snega bilo malo, ali da su ga štedeli upravo za Svetski dan snega, pa će ovog vikenda raditi.

Očekujemo sneg na planini, tako da se nadamo da će nadalje da radi. Gore je i po 15 stepeni nekada, klima se promenila i baš je problem. Poslednjih 5 godina imamo problem sa tim – priča Đorđević.

Inače, Svetski dan snega praznuje se poslednjih devet godina i svaki put je sveobuhvatniji.

Ove godine ima 363 događaja u 45 zemalja, od alpskih sredina, pa do većih gradova. Tako danas Norvežani imaju otvorena vrata, u Peruu i Brazilu se organizuju besplatni časovi snoubordinga, snežne festivale u Talinu i Ulan Batoru, te besplatne škole skijanja širom sveta. Njima se pridružio i Pirot, odakle su se školarci danas zaputili na Staru planinu.