Na jugu zemlje velika šteta u šumama od snega i leda

Led, sneg i ledena kiša tokom januara ove godine naneli su veliku štetu šumama, a prema prvim procenama na jugu zemlje oštećeno je oko 11.000 hektara šuma i to su samo dostupni podaci za šume u državnom vlasništvu. Najviše štete bilo je u Topličkom kraju, a najmanje u Pčinjskom, pokazuju podaci Srbijašuma.

Osim problema sa vodosnabdevanjem, poplavama i strujom, ova zima donela je ledene dane, pa je kombinacija više faktora – snega, leda i ledene kiše, napravila velike probleme i drveću, usled kojih su neka popucala, neka popadala, a neka moraju biti posečena.

U celoj zemlji tokom januarskih ledenih dana oštećeno je skoro 15.500 hektara državnih šuma, zvanični su podaci JP Srbijašume, a zapremina polomljenog ili oborenog drveća je oko 230.000 kubnih metara.

Nastale štete se mogu okarakterisati kao elementarna nepogoda. Nakon nastanka šteta preduzete su hitne mere, odnosno pristupilo se proceni nastalih šteta na terenu. Procenu nastalih šteta sprovode stručne Komisije koje su formirane na nivou Šumskih gazdinstava i njihov rad na terenu je i dalje u toku. Formiran je i Stručni tima na nivou JP Srbijašume sa zadatkom da sagleda stanje oštećenih šuma na terenu i da da predloge načina sanacije šteta u šumama izazvanih ledolomima, ledoizvalama, snegolomima i snegoizvalama u 2021. godini – kažu u JP Srbijašume.

Dodaju da je o nastalim štetama obaveštena Uprava za šume pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i da će se na osnovu prikupljenih podataka izraditi sanacioni planovi.

Više od dve trećine oštećenih šuma su na jugu zemlje, a na području Nišavskog okruga oštećeno je skoro 2.000 hektara državnih šuma, dok procena sa terena kaže da zapremina drveća premašuje 56.000 kubnih metara.

Najviše probema je na Svrljiško-gulijanskim planinama, jer je na tom terenu evidentirano 48 % od ukupno procenjene oštećene drvne zapremine.

Kako kažu u Šumskoj upravi Niša, u cilju saniranja štete, na 78 hektara moraće da budu posečena sva oštećena stabla, dok će na 1.920 hektara biti obavljena „sanitarna“ seča, odnosno biće uklonjena polomljena i popadala stabla.

Polovina štete u Srbiji registrovana u Kuršumliji

Na području kojim gazduje Šumsko gazdinstvo „Toplica“ Kuršumlija od 10. januara pa narednih nekoliko dana, usled kiša, snega i pojave ledene kiše, došlo je do ledoloma, snegoloma, snegoizvala stabala i oštećenja na putnim pravcima, a štete su naročito velike u pojasu od 600 do 1.000 metara nadmorske visine.

Urađena je preliminarna procena oštećenja. Ledolomima i snegoizvalama zahvaćena je površina od 7.956 hektara gde je oštećeno 80.531 kubnih metara – procene su šumara u Toplici.

Pošto se radi o obimnom poslu konačna procena obima oštećenja biće urađena u narednom periodu.

Prema prvim procenama šumara, najviše je stradala bukva koja je najzastupljenija u ovom području, a u najvećem delu sanacijom nije potrebno vršiti čistu seču, to jest na najvećem delu površine ostaje dovoljan broj zdravih stabala.

Čista seča je procenjena na površini od oko 11 hektara. Na toj površini biće izvršeno pošumljavanje. Stvarna površina će biti tačno ustanovljena u narednom periodu – saopštavaju iz Srbijašuma.

Veće štete u Jablaničkom kraju, manje u Pčinjskom i Pirotskom

Procenjena šteta u Jablaničkom okrugu je oko 45.000 kubika, na površini od nešto više od 850 hektara.

Kako kažu u Šumskom gazdinstvu u Leskovcu, sada se radi doznaka drveća, nakon čega će se znati tačnost štete.

Za sada imamo još 15.000 kubika doznačeno. Kasnije ćemo uraditi sancioni plan po zakonu. Prvo na teren izlazi inspekcija, pa onda se on šalje Ministarstvu koje nalaže sanciju štete. Pošto je ogromna količina, nećemo moći da saniramo sve u jednoj godini, nego ćemo to pokušati da nadoknadimo u narednim godinama, za šta će biti potreban jasan plan – kažu u gazdinstvu.

Manjih šteta bilo je u ostala dva okruga juga Srbije – na teritoriji Šumskog gazdinstva Vranje oštećeno je, prema prvim procenama, skoro 8.400 kubika na površini od 98 hektara, dok je u Pirotskom kraju ostećeno 104 hektara državnih šuma, sa procenom od nešto više od 2.500 kubnih metara.

Najviše štete na teritoriji Pčinjskog okruga registovane su na teritoriji Vladičinog Hana, gde su štete zahvatile površinu od 89 hektara, a procenjena drvna zapremina koja je stradala iznosi 6.936 kubnih metara.