Na niškoj Klinici ove godine rekordan broj ugrađenih pejsmejkera

Skoro 600 pacijenata je tokom ove godine dobilo pejsmejker na odseku za elektrostimulaciju na niškoj Klinici za kardiovaskularne bolesti, kaže direktor Tomislav Kostić. Iako je u timu tek 3 lekara, dodaje, oni su uspeli da urade veliki broj operacija, čime je ovo odeljenje na drugom mestu po broju intervencija u Srbiji.

U timu koji je ove godine ugradio čak 580 pejsmejkera, a kako direktor Klinike najavljuje do kraja 2017. biće ih sigurno 600, bili su direktor Kostić i lekari Predrag Cvetković i Mirko Krstić, kao i načelnik odeljenja Zoran Perišić.

Kaže da je posebno ponosan na svoj tim, jer su ove godine došli na drugo mesto u Srbiji po broju ugrađenih pejsmejkera, a po tome su postali prepoznatljivi i u Evropi.

Jedina referentna kuća koja više radi pejsmejkera od nas je Klinički centar Srbije. Mi radimo više od Dedinja i više od Kamenice. Dosad nam je rekord na godišnjem nivou bio 547 pejsmejkera, a mi smo do današnjeg dana uradili 580 pejsmejkera – navodi Kostić.

U odnosu na prošlu godinu to je porast od nekih 10 %, kaže, jer su prošle godine ugradili 520, a ovogodišnjim brojem operacija su prešli i dosadašnji rekord.

2000. je recimo ugrađeno tek 16 pejsmejkera. To nam govori i o ekspanziji kardiovaskularnog problema, jer ljudi i dan danas nažalost u Srbiji najviše umiru od kardiovaskularnih oboljenja – pojašnjava Kostić.

Osim ovog, na Klinici je značajno i odeljenje invazivne dijagnostike na kome se pacijentima rade koronorografije, sa eventualnom ugradnjom stenta, kaže direktor, a godišnje se uradi preko 3.500 koronorografija i nekih 1.500 perkutanih intervencija sa ugradnjom stenta.

To nas svrstava u jednu ozbiljnu kuću na nivou interventne kardiologije u zemlji i u Evropi – dodaje direktor.

“Nedostaje nam kadar”

Direktor Kostić kaže da ova Klinika može da se pohvali time što po načinu rada i po tome kakvi se pejsmejkeri ugrađuju pacijentima, radi poput evropskih i svetskih klinika. Ističe da nema biranja, nema loših pejsmejkera i da svako dobija ono što mu je potrebno.

Zasad im nedostaje kadar, jer je samo 3 lekara ove godine operisalo pacijente.

Na toliki broj ugradnje nama još nedostaje kadar i ja sam apelovao na proširenje, jer je ovo jako težak posao, a mnogi izbegavaju da rade ovakvu vrstu posla. Ove godine smo sa načelnikom odeljenja nas trojica radili te intervencije. Mi smo tražili koliko je u stanju Klinički centar odnosno Ministarstvo zdravlja da reaguje i zaposli nove ljude i zbog novih metoda i zbog povećanog obima posla, povećanog broja procedura, ja tačnu brojku nemam, ali što više to bolje – pojašnjava Kostić.

On očekuje da će naredne godine dobiti pojačanje.

Inače, Klinika za kardiovaskularne bolesti se seli u novi Klinički centar, kaže Kostić, pa će lekari dobiti komotniji prostor za rad. Ono što je još značajnije, ističe, u novom prostoru dobiće i elektrofiziologiju.

“Nema liste čekanja, hitne intervencije radimo odmah”

Za ugradnju pejsmejkera u Nišu nema lista čekanja, već samo “lista zakazivanja”, pojašnjava Kostić, koja zavisi od toga koliko je hitno da se pacijent operiše, jer prolazi konzilijum koji odlučuje o tome.

Ako ugradnja pejsmejkera nije hitna pacijent dobija svoj termin u što kraćem roku, dodaje, a neki pacijenti se hospitalizuju i operišu odmah.

Imamo i pripravne ekipe koje 24 sata dnevno 7 dana u nedelji dežuraju i oni su pripravni i za akutni infarkt miokarda i za poremećaj srčanog ritma i to funkcioniše besprekorno – priča Kostić.

Pacijent u Nišu dobija moderan uređaj, intervencija traje od pola sata do nekih 2 do 3 sata, pojašnjava Kostić, a u bolnici pacijent leži najviše 2 dana. Prima lokalnu anesteziju, a u slučaju da ne dođe do komplikacija, kaže, pacijent već sutradan odlazi kući. Oni koji imaju pejsmejker mogu da žive sasvim normalno i njihov život se ne menja drastično, navodi direktor Klinike, a jedino za šta je limitiran su neke dijagnostičke procedure, poput magneta, ali sa novim generacijama pejsmejkera je i to dozvoljeno.