Na praznik rada iz sindikata upozoravaju da će ga mnogi provesti upravo na poslu

Svaki treći radnik na jugu Srbije obeležava Međunarodni praznik rada sa ugroženim radnim pravom, a 350.000 njih praznik dočekuje sa 5.000 dinara manje u novčaniku od iznosa potrebnog da bi se napunila minimalna potrošačka korpa, ističu iz Udruženja sindikata Srbije “Sloga” u Nišu. Neki od radnika, naglašavaju iz sindikata, umesto na uranak i uz roštilj, kako je i običaj za 1. maj, praznik rada provode upravo na radnom mestu.

Jedan od glavnih problema sa kojim se radnici sreću trenutno su, kako ukazuje poverenik Udruženih sindikata Srbije “Sloga” u Nišu Bratislav Ilić, ugrožena prava koja radnik danas u Srbiji ostvaruje, ali i otežane okolnosti da se sa sindikatom udruži i izbori za svoja zagarantovana prava.

Svakom trećem radniku su ugrožena radna prava, a 350.000 radnika prima minimalac koji je za 5.000 manji od potrošačke korpe. Ima dosta težih okolnosti gde poslodavci gledaju da sindikat uopšte ne uđe u firmu. Sada je interes firme da završe svoje ugovorene poslove i onda teraju radnike da rade, iako 1. maj ne bi trebalo bilo ko da radi. I nedelja bi trebalo da bude neradan dan za sve, bez obzira na delatnost – kaže Ilić.

Ističe da su na jugu ugroženija prava zaposlenih u odnosu na ostatak Srbije, zbog manjka konkurencije. Zato je, pojašnjava, na delu borba radnika za radno mesto umesto borbe poslodavca da dođu do radnika.

Razlike ima i u ceni rada. Minimalac jeste svuda isti, ali u Beogradu može minimalac da se stavi, ali tamo niko neće za njega da radi, jer je veći standard, veće su mogućnosti, više firmi ima. Dok na jugu firme kreću od minimalca i nešto malo iznad, jer ima manjak fabrika, a višak radne snage, što poslodavci koriste – navodi Ilić.

Radnicima je u takvoj atmosferi, kako upozorava, otežano sindikalno udruživanje, jer im se preti da će dobiti otkaz.

Radnici uopšte nisu srećni, pogotovo što mi kao sindikat ne možemo da odbranimo radnika koji je angažovan po ugovoru, jer ako bi se on sindikalno organizovao poslodavac bi mu dao otkaz, ali ne bi naveo da je zbog toga dao otkaz. Jednostavno ne bi naveo da mu je zbog toga dao otkaz – objašnjavaju iz sindikata.

Rešenje tog problema vidi u skraćivanju perioda na koji firme angažuju radnika po ugovoru sa sadašnjih 2 godine na 6 meseci. Time bi, kako pojašanjava, poslodavac imao dovoljno vremena da proceni da li mu odgovara taj radnik, a sam zaposleni bi potrošio manje godina svog života na radnom mestu za koje on ili poslodavac procene da se nije uklopio.

Prvomajskim proglasom radnicima su se obratili i iz Saveza samostalnih sindikata Srbije i na svom sajtu poručili da iako je pandemija obustavila mnoge uobičajene aktivnosti, borba za radnička prava neće mirovati.

Nećemo stati dok ne dokažemo poslodavcima i državi da bez radnika nema napretka, jer radnici su ti koji stvaraju, grade, uče i leče. Da ćemo se oštro suprotstaviti svakom pokušaju da opravdani, ali i oročen rad iz dnevnih soba i trpezarija u sopstvenim domovima, postane pravilo pojedinih poslodavaca i da ugovori o radu na neodređeno postanu samo izuzetak – navode iz SSSS.

Za sve radnike na jugu, iz niškog povereništva “Sloge”, na Međunarodni praznik rada poručuju da od nekih ustaljenih shvatanja moraju da se oslobode.

Na jugu Srbije treba da se shvati jednom za svagde da poslodavac ne čini uslugu radniku time što mu daje posao – poručuje Bratislav Ilić.

Inače, Međunarodni praznik rada, koji se širom planete obeležava 1. maja, proglašen je u znak sećanja na demonstracije u kojima je radnički pokret 1886. godine u Čikagu štrajkom zahtevao osmočasovno radno vreme.