Na Svetski dan izbeglica 4.800 migranata u Srbiji

Jedan posto svetskog stanovništva trenutno je raseljeno, što je najveći broj od kako UNHCR beleži statistiku, a Svetski dan izbeglica obeležava se aktivnostima i u prihvatnim centrima na jugu Srbije. Trenutno u 18 azilnih i prihvatnih centara u Srbiji boravi oko 4.800 osoba, a kako kažu u Komesarijatu za izbeglice, za poslednjih 12 godina samo su 173 osobe dobile azil ili supsidijarnu zaštitu.

Prema podacima UNHCR-a, svaka 97. osoba na svetu je raseljena usled progona ili konflikata, što je preko 79,5 miliona ljudi, a skoro polovinu tog broja čine deca.

Srbija je poslednjih decenija, od ratova devedesetih na prostoru bivše SFRJ do poslednje migrantske krize, bila prolazna zemlja ili postala dom za ljude koji su bežali od ratom zahvaćenih područja, a u Komesarijatu za izbeglice kažu da Svetski dan izbeglica treba da podseti građane na ljude koji su ostali bez doma, bez najmilijih, bez posla i imovine, koji su prisiljeni da traže sigurnu zemlju ili su našli novi dom negde daleko.

Tim ljudima u jednom trenutku celi život stane i takav se nikad više ne nastavi. Srbija i dalje neumorno radi na obezbeđivanju krova nad glavom ljudima koji su tokom sukoba devedesetih godina prošlog veka na prostoru bivše Jugoslavije morali da napuste dom, a zajedno sa Evropom i ostatkom sveta suočava se sa jednim od najvećih egzodusa u skorijoj istoriji. Od početka izbegličke krize preko milion ljudi sa Bliskog Istoka i severne Afrike prošlo je kroz Srbiju – kažu u Komesarijatu.

Njihovi podaci pokazuju da je oko 618.000 ljudi dobilo izbeglički status usled ratnih dešavanja na prostorima bivše SFRJ, a u statusu je još 25.794 osoba.

Srbija je pokzala humanost i puno poštovanje međunarodnih standarda u prihvatu i zbrinjavanju migranata, koji su prošli preko njene teritorije. Iako danas u 18 azilnih i prihvatnih centara u Srbiji boravi oko 4 800 lica, u periodu 2008 – 2020 godine samo je 173 lica dobilo azil ili supsidijarnu zaštitu – kažu u Komesarijatu.

Izbeglice u Srbiji, pre svega oni koji dolaze sa Bliskog istoka i kojima je Srbija usputna stanica suočavaju se sa mnogim problemima, a tokom 2019. godine 12.937 osoba izrazilo je nameru da traži azil u Srbiji, a pravo na azil priznato je za svega 35 osoba. Pored toga, kažu u Komesarijatu, u Srbiji još uvek nisu rešeni problemi izbeglica i interno raseljenih lica sa prostora bivše Jugoslavije.

Povodom 20. juna Svetskog dan izbeglica u Beogradskom centru za ljudska prava kažu da je treba obratiti pažnju na ranjiivost izbegličke populacije posebno u situaciji pandemije korona virusa i napominju da državne institucije u Srbiji imaju obavezu pružanja zaštite svim izbeglicama, u skladu sa domaćim i međunarodnim propisima.

Na žalost dugotrajni konflikti i masovna kršenja ljudskih prava u svetu ukazuju da se ne mogu očekivati značajnija poboljšanja u skorijoj budućnosti. Pored toga u Srbiji još uvek nisu rešeni problemi izbeglica i interno raseljenih lica sa prostora bivše Jugoslavije. Tokom vanrednog stanja kretanje izbeglica i tražilaca azila bilo u potpunosti ograničeno na centre u kojima su se nalazili. Zato pozivamo nadležne institucije da i za vreme pandemije omoguće nesmetan pristup teritoriji i postupku azila u skladu sa preporukama UNHCR i OHCHR uz poštovanje svih zdravstvenih mera – kažu u Beogradskom centru.

U ovoj nevladinoj organizaciji smatraju da u Srbiji sistem azila još nije efikasan jer postupak predugo traje, ne sprovodi se postupak na aerodromu Nikola Tesla, stopa priznavanja azila je niska, a izbeglice ne mogu da ostvare pravo na putnu ispravu i steknu državljanstvo Srbije.

Beogradski centar za ljudska prava nastojaće da svojim aktivnostima koje uključuju pružanja besplatne pravne pomoći tražiocima azila, strateško zastupanje pred domaćim i međunarodnim telima, podršku u integraciji i zagovaranje, poboljša položaj svih izbeglica koje se nalaze u Srbiji – kažu u nevladinoj organizaciji.

Svetski dan izbeglica ustanovljen je Rezolucijom Generalne skupštine UN 2001. godine.