Tokom 10 dana istraživačkog kampa na Vlasinskom jezeru, ornitolozi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije zabeležili su više od 7.000 jedinki ptica među 84 vrste. Tada je prstenovano 585 jedinki, a među najčešćim pticama su obični zviždak, dugorepa senica, čižak i obični kos.
Vlasinsko jezero tokom jesenje seobe, ali i hladnih zimskih meseci, predstavlja utočište velikom broju ptica vodenih staništa. U Društvu za zaštitu i proučavanje ptica kažu da su među više do 7.000 jedinki ptica, koliko je prebrojano tokom istraživanja, najbrojnije bile liske sa više od 5.000 i zviždare sa više od 300 prebrojanih jedinki, ali i riđoglave patke, ćubaste patke, čegrtuše.
Sve ptice su hvatane pomoću posebno napravljenih mreža koje ih prilikom hvatanja ne mogu povrediti, zatim su obeležavane metalnim prstenovima, pregledane, izmerene i vraćene u divljinu. Prstenovanje ptica obavljaju isključivo registrovana stručna lica sa svim potrebnim dozvolama – kažu u DZPPS-u.
Ovakvo obeležavanja ptica je važno, objašnjavaju ornitolozi, kako bi imali jasniji uvid u migraciju ptica “na duge staze” i njihova lokalna kretanja. Zahvaljujući svim tim informacijama mogu se preduprediti brojne probleme sa kojima se ptice suočavaju i uticati na njihovu bolju zaštitu.
Najčešće prstenovane vrste su bile obični zviždak, dugorepa senica, čižak, obični kos. Od najinteresantnijih i retkih nalaza za ovo područje svakako treba izdvojiti srednjeg ronca, crnoglavog galeba, ritsku sovu, crnogrlog morskog gnjurca – kažu ornitolozi.
Vremenski uslovi tokom trajanja kampa su bili loši i nepredvidivi, a istraživački kamp je predstavljao drugu fazu ovogodišnjeg monitoringa ptica u zaštićenom području PIO „Vlasina“. Ranije ove godine ornitolozi DZPPS-a su terenskim radom istraživali i pratili veličine gnezdećih populacija ptica ovog područja.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0