„Nadležni pričaju, malo pomažu“ – rođendan udruženja za pomoć osobama sa mentalnim invaliditetom

Udruženje za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama MI u Nišu obeležilo je 56. rođendan i Svetski dan mentalnog zdravlja. U prostorijama u kojima uče da crtaju, slikaju, kuvaju, pevaju i glume, članovi su se i danas družili, zabavljali uz muziku i uz pomoć volontera pravili figure od drveta. Njihovi roditelji kažu da nadležni još uvek mnogo pričaju, ali malo rade na tome da im pomognu.

Nekoliko stotina ljudi svakodnevno učestvuje u aktivnostima Udruženja, a 10. oktobra, kada se u svetu obeležava Dan mentalnog zdravlja, odlučili su da se okupe i ujedno proslave i 56 godina rada.

Kao i prethodnih godina, ukazali su na probleme sa kojima se osobe sa mentalnim invaliditetom susreću. Poručuju da uz adekvatnu pomoć Grada i države svako od njih može da bude aktivan i koristan član društva.

Međutim, majka 31-godišnjaka sa Daunovim sindromom, Mirka Perović, kaže da ta pomoć izostaje i da bi nadležni mogli da daju veću podršku Udruženju.

Mnogo se priča o njima, ali se mnogo malo radi. Kamo sreće da se sprovede sve što se priča. Možda će za moje dete biti kasno, ali nadam se da će za neku drugu decu biti bolje – navodi ona.

Dodaje da osobe sa mentalnim invaliditetom nisu potpuno izolovane iz društva kao ranije, ali da i dalje postoji diskriminacija i da je zato Udruženje mesto gde se osećaju kao svoji među svojima. Njen sin je tu, kako kaže, odrastao i sazrevao.

Lepo im je ovde, a kada je njima lepo, onda smo i mi zadovoljni. Doprinosimo koliko možemo. Dolaze stručni volonteri koji sa njima rade, pa se deca malo bolje i lakše snalaze u okruženju – priča Perović.

Roditeljima poručuje da prihvate svoju decu onakvu kakva jesu i da od toga u velikoj meri zavisi i da li će ih okolina prihvatiti.

Oni su mnogo iskreni, kamo sreće da smo svi kao oni jer onda ne bi bilo loših ljudi. Oni to što osećaju, to i pokažu. Mi umemo da uvijamo i pričamo drugačije nego što mislimo – zaključuje Perović.

I sekretar Udruženja Zoran Zdravković ističe da osobe sa mentalnim hendikepom u Nišu nemaju mnogo mogućnosti da žive normalno.

Hteli smo da pošaljemo poruku da ova deca ipak nemaju mogućnosti da se uklapaju u neki normalan život. Nemaju mogućnosti da se kreću našim ulicama, nemaju prostor gde mogu da se druže… Ništa se nije toliko promenilo na bolje, sve je isto. Ljudi se trude da ih prihvate, ali uvek ima onih koji gledaju drugačije na tu decu – objašnjava on.

Danas su, uz pomoć volontera, pravili figure od drveta, slušali muziku i družili se. Anastasija Pantović volontira u Udruženju i kaže da se svi trude da im organizuju raznovrsne aktivnosti.

Danas su svi aktivni, vredni, rade, sarađuju s nama… Pravimo skulpture gimnastičara od drveta i konca. Inače, imamo razne radionice, pravimo kolaže, crtamo… Imamo kulinarsku, pametnu i razne druge radionice i kvizove. Volim rad sa decom i volim da pomažem. Ovo je vrlo lep posao, pronašla sam se. Dugo sam htela da radim ovako nešto i nadam se da ću dugo ovde volontirati – kaže ona.

Najstariji član Udruženja ima 48, a najmlađi 15 godina. Roditelji kažu da su, osim raznih veština, tu naučili da brinu jedni o drugima.

Kad idu negde zajedno i prelaze ulicu, uhvate se za ruke njih četvoro-petoro i paze jedni na druge. Ne polaze dok svi ne budu tu – ističe jedna majka.

Osim kreativnih radionica, svake nedelje imaju i dramsko-umetničke, sportske, muzičke radionice, slobodne aktivnosti, kao i časove engleskog jezika.