Nakon „tišine“ umesto odgovora na pitanja upućena ministru i nadležnima, niški profesor dao otkaz

Prošlo je više od mesec dana kako je niški profesor i jedan od najboljih edukatora Srbije Milan Petrović, nakon što odbijen za stalno zaposlenje, uputio pismo ministru prosvete u kojem pita ima li mesta u srpskoj prosveti za nastavnike kao što je on, ali je ostao bez odgovora. Za to vreme Petrović nije dobio odgovor ni iz Gimnazije „Svetozar Marković“, kao i od drugih nadleženih o kriterijumima za izbor nastavnika, pa je predao zahtev za prekid radnog odnosa koji obavlja kao zamena, jer, ističe, veruje da je dovoljno dobar da ne treba da moli tamo gde ga ne žele.

Jedan od najboljih edukatora u Srbiji za 2020. godinu na javnom konkursu nije dobio posao za stalno i nakon 4 godine, koliko je na zameni kao profesor srpskog jezika u niškoj Gimnaziji „Svetozar Marković“, ali je, kako je napisao na Fejsbuku, predao zahtev za prekid radnog odnosa.

Ja sam u četvrtak otišao kod direktorke, i predao zahtev za prekid radnog odnosa. Na taj način, vratio sam 66.6% časova na kojima sam zamenjivao g. dr Marijana Mišića, do njegovog povratka sa mesta direktora. Da živim u strahu od odmazde, mogućeg mobinga koji bi ponovo trebalo da nekom trećem dokazujem, niti imam vremena, niti imam snage. Bez lažne skromnosti, verujem da sam dovoljno dobar da ne treba da molim tamo gde me ne žele – napisao je Petrović.

Odluci da da otkaz prethodili su, podseća, mnogi događaji, a jedan od njih je i žalba koju je predložio direktorki pomenute Gimnazije i od nje zatražio da preispita odluku komisije.

Žalba je odbijena pismeno, u istom maniru u kome je napisano i rešenje: o kriterijumima ni reči. Ja sam ceo slučaj objasnio i predao prijavu Školskoj upravi u Nišu – republičkom inspektoru, oni dalje gradskom inspektoru; odgovora još nema. Na savet moje advokatice, a u želji da nikog ne mimoiđem, žalba je upućena i školskom odboru. Školski odbor se pre neki dan složno proglasio nenadležnim – istakao je Petrović.

Dodaje da je stigla i ispravka na rešenje, u kojoj je navedeno da za dalje žalbe nije nadležan Upravni sud u Beogradu, već Osnovni sud u Nišu. Kako ni do danas Petrović nije saznao koji su bili kriterijumi prilikom donošenja odluke za zaposlenje, a gde je na konkursku izabran kandidat koji je, kako je ranije naveo, imao manji prosek od njega, ističe da će podneti tužbu.

Tužbu će dobiti svakako, poslata je u roku – moja advokatica pohađala je našu školu dok su tamo još predavali u većini profesori koji su za kvalitetno obrazovanje bili nadležni. Ako je sud, izgleda, jedini nadležan, ja ću rado prepustiti odluku u njihove ruke, a da vam kažem iskreno: biće mi zanimljivo da čujem šta o kriterijumu koji do danas nisam saznao imaju da kažu u svojstvu optuženih i svedoka – dodao je on.

„Ministar prosvete – nije nadležan“

Posle više od mesec dana kako je poslao pismo ministru prosvete Branku Ružiću, nije dobio odgovor.

Ne znam šta sam tačno očekivao kada sam to pismo napisao, ali znam šta nisam očekivao. Nisam očekivao da ga ni ne pročita. Nisam očekivao da je zaboravio na svoju poruku direktorima da izbegavaju sporove na sudu jer na taj način gube dragoceni novac iz budžeta namenjen prosveti. Nisam očekivao ni da pozove školu, epski se razljuti i nešto naredi – to niti je u njegovim ingerencijama, niti bi bilo pravedno, niti zakonito, niti pošteno. Nisam očekivao da neće ništa odgovoriti! – napisao je Petrović.

Ni ministar prosvete, savetnik za srednje obrazovanje, direktor škole, školski odbor, kako je napisao – niko nije nadležan.

Za šta tačno nisu nadležni? Koje izdanje Službenog glasnika treba da propiše ljudsku obavezu i osećaj da se sme i mora, makar usmeno, makar neformalno postaviti pitanje članovima komisije koji su se potpisali: na osnovu čega ste vagali? Po čemu je pobednik bio bolji od ovog što se žali? – dodao je.

Svoje obraćanje javnosti je počeo rečima „posle pitanja – tišina koja mnogo govori“, ali ćutnja za njega ne znači da neće biti uporan, pa postavlja i ova pitanja.

Ako nastavnici nisu nadležni, ako školski odbori i školske uprave nisu nadležne, ako ministarstvo nije nadležno, ko zapravo brine o našem obrazovanju i da li nam je ono u Srbiji zaista važno?

Ako postoji jasan kriterijum po kom nastavnici u stalnom radnom odnosu dospevaju na listu tehnoloških viškova, zašto je kriterijum za prijem mladih, novozaposlenih nastavnika prepušten milosti direktora?

Ako direktor može da izabere većinu članova komisije, sam odluči o žalbi i tako sam izabere koga će primiti – da li su nam škole postale privatne, a budžetski plaćene?

Dok od nadležnh ne dobija odgovor, podržavaju ga mnogi građani, pa je njegov kolega pokrenuo onlajn peticiju koju je do sada potpisalo 2.425 ljudi.

Podsetimo, osim što je dobio podršku, Petrović ima i one koji ga ne podržavaju. Redakcija Južnih vesti je dva dana nakon teksta o niškom nastavniku, dobila više mejlova sa različitih adresa, koja su potpuno iste sadržine, a u kojima je pisano da su Petrovićevi navodi netačni.