“Napad na novinare je napad na čitavo društvo, a najviše pritisaka je na lokalu” – poruka sa Foruma u Nišu

Da je broj napada na novinare u porastu, te da je važno informisati, kako novinare, tako i javnost o postojećim mehanizmima zaštite u slučaju ugrožavanja sigurnosti – naveli su učesnici Foruma “Građanski alarm” u Nišu. Pokušali su i da skrenu pažnju javnosti na činjenicu da je najviše pritisaka na lokalu, te da je zato važna podrška i solidarnost među kolegama, ali da i građani treba da shvate da je napad na novinare – napad na slobodno društvo.

Kako je rečeno na Javnom forumu koji je organizovao Odbor za ljudska prava u Nišu – prema poslednjim istraživanjima, na nivou cele Evrope, trećina svih pretnji i pritisaka sa kojima se novinari susreću jesu na lokalnom nivou.

Članica Izvršnog odbora Nezavisnog udruženja novinara Srbije Tamara Milojević, novinarka iz Niša, kaže da su pritisci na lokalu veći i da tome mogu da posvedoče svi novinari, jer je problem manje vidljiv i to ne samo u Nišu.

Ne pričam samo o Nišu, već o svim ostalim gradovima, što pokazuju i istraživanja – 31% napada na novinare u Evropi bilo je na lokalu. Zato je važna međusobna podrška i solidarnost među kolegama, da svi stanemo na stranu napadnutog novinara. Samo na taj način možemo da pošaljemo poruku svim tim ljudima, sa čije strane dolaze pretnje, da je napad na novinare napad na slobodno društvo – navodi Milojević.

Dopisnik televizije N1 iz Niša Milan Stojanović je jedan od novinara sa lokala koji je poslednjih godina pretpeo ozbiljne pretnje i pritiske.

Iako kaže da se među svojim sugrađanima oseća bezbedno, ne poriče verbalne napade, te da takva atmosfera nije prijatna za rad.

Zbog sveopšte atmosfere koja je napravljena da postoje novinari koji rade u javnom interesu i da postoje novinare koji rade za strane službe, tu atmosferu kreiraju oni koji su na vrhu vlasti. Napravljena je takva atmosfera da se meni dešava da čim pomenem da sam iz N1, ili dobijem podršku, ili psovke, sve zavisi na koju stranu naiđem. Dešavaju se verbalni napadi, dešavaju se opstrukcije od strane institucija, gde ne možete dobijete drugu stranu, ne možete da dobijete najbenignije stvari i informacije – pojašnjava Stojanović.

Kako da se novinari zaštite?

Pravnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije Marija Babić istakla je da mehanizmi koji su uspostavljeni sporazumom sa Tužilaštvom i MUP-om, samo su u inicijalnom koraku korisni, jer od 87 formiranih predmeta iz 2021. godine, osuđujućom presudom rešeno je svega osam.

Ono na čemu stalno insistiramo je da se svake pretnje, fizičke ili verbalne, stalno prijavljuju nadležnim institucijama. Mehanizmi koji su uspostavljeni omogućavaju određene kontakt tačke koje olakšavaju taj put prijavljivanja, jer može direktno Tužilaštvu da se prijavi i u obavezi su da hitno postupaju u slučajevima napada na novinare. U inicijalnom koraku, taj mehanizam funkcioniše koliko-toliko. Međutim, kasniji postupci traju mnogo duže, imamo jako mali broj rešenih slučajeva sa kaznom za počinioce, a veliki broj nepoznatih počinioca – rekla je Marija Babić.

Takođe, istakla je da institucije moraju da pokažu spremnost da se reaguje po principu protokola koji je sklopljen da bi novinari bili zaštićeni.

Previše je odbijenih prijava, gde u nekim slučajevima nema elemenata krivičnog dela, ali u nekim imamo “problem” u tumačenju te pretnje, gde nadležne institucije usko gledaju na to i presuđuju samo kada je direktno upućena pretnja. Na primer, kada je “ubiću te” izrečeno u kondicionalu, oni ne smatraju da je to krivično delo. Imate subjektivni osećaj pretnje, uplašenost za svoju bezbednost, ali pošto ne postoji direktna pretnja, ona se odbacuje – pojašnjava pravnica.

Novi načini pritisaka na novinare

Kako je rečeno na forumu, iz godine u godinu nalaze se novi načini vršenja pritisaka na novinare.

Od targetiranje od strane političkih funkcionera, preko onih koji im otežavaju rad, kao što su nepozivanje na događaje i nedavanje informacija, do fizičkih napada.

Najgore je bilo 2020. godine kada su bili julski protesti u Beogradu, kada je bio veliki skok fizičkih napada, ali preovlađajuju verbalni napadi i različite vrste pritisaka, koje su iz godine u godinu drugačiji, kao i načini kako da vrše pritiske na novinare. Svaki slučaj treba prijavljivati, razumem da poverenje u institucije nije na zadovoljavajućem nivou, ni mi nismo zadovoljni 100% kako oni funkcionišu, ali slučajeve treba prijavljivati i trebalo bi svi zajedno, udruženja novinarska i medijska da vršimo pritisak na institucije da rade svoj posao – zaključila je pravnica NUNS-a.

Jedan od zaključaka koji su doneli učesnici Foruma je i to da se novinari susreću sa novim načinom pritiska, jer su društvene mreže omogućile pojedincima platorme na kojima mogu da komentarišu i vređaju.

Društvene mreže dale su prostor određenim ljudima da kod kuće mogu da komentarišu vesti i da vređaju. To dosta utiče i na rad novinara i osećaj sigurnosti, kada svako može da napiše šta god poželi na društvenim mrežama. Potrebno je da čitamo lokalne medije, jer ćemo na taj načim im dati podršku. Kada se desi napad na nekog novinara iz vašeg grada, moramo svi da pričamo o tome jer na taj način se podiže svest i stvara pritisak na institucije da rade svoj posao – istakla je Tamara Milojević.

Forum u Nišu je organizovan povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima, koji je ustanovljen 2013. godine na sednici Generalne Skupštine Ujedinjenih Nacija, sa namerom da se skrene pažnja javnosti na probleme sa kojima se susreću novinari širom sveta.