Napadi i pretnje novinarima i dalje prolaze nekažnjivo

Četiri godine otkako su policiji i tužilaštvima na jugu Srbije prijavljeni prvi slučajevi pretnji upućeni novinarima, a u međuvremenu ih je bilo više od 10, pravosnažno je za to osuđen samo jedan čovek i to onaj koji je priznao. Novinari i građanski aktivisti optužuju vlast da kroz uticaj na pravosuđe stimulišu pretnje novinarima.

Nedavna odluka Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu da odbaci krivičnu prijavu protiv nasilnika koji su tokom inauguracije Aleksandra Vučića davili i maltretirali novinare, optužujući same novinare da su pokušavali da isprovociraju sukobe, privukla je dosta pažnje javnosti, ali nažalost je samo jedna u nizu spornih odluka policije, tužilaštva i sudova.

Samo nekoliko dana kasnije javnost je saznala i da je za presudu Vrhovnog kasacionog suda kojom su, na predlog Republičkog tužilaštva, dvojica građana oslobođena optužbe da su pretili novinarima, uz obrazloženje da „ne igraj se vatrom“ ili „skrati jezik dok ne bude kasno“ zapravo nisu pretnje.

Donedavni predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije i urednik Vranjskih novina Vukašin Obradović kao jedan od problema za ovakvu situaciju vidi politički uticaj vlasti. On smatra da je „sudska vlast kod nas izgubila samostalnost, a posledica toga je da se širi politički kontekst preliva na pravosuđe“.

Čak i u par retkih slučajeva, u kojima su nasilnici nepravosnažno bili osuđeni, kazne su bile ispod zakonskog minimuma.

Ponašanje sudstva i tužilaštva je posledica atmosfere u kojoj novinari, pre svega oni koji kritikčki izveštavaju, postaju meta mnogih važnih subjekata na društvenoj i političkoj sceni. U takvoj situaciji sudovi koji, ponavljam, nisu samostalni, već u velikoj meri zavise od ljudi koji kreiraju ovakvu atmosferu, donose takve odluke – kaže Obradović.

---

Poruka je jasna: „Slobodno pretite“

Poruka koju vlast stalno šalje, dodaje Obradović, da su novinari, bar oni koji kritikuju vlast, nečasni, da lažu, da uzimaju novac da bi radili protiv svoje zemlje, te da i to bitno utiče na odluče sudova i tužilaštava.

Kada se takva poruka šalje sudijama koji zavise od te iste političke vlasti, ne možemo da očekujemo presude za napade na novinare. A dalje, odbacivanjem krivičnih prijava, oslobađajućim presudama ili retkim, a pritom blagim kaznama, umesto da kazne počinioce, oni šalju dodatni impuls napadima i zapravo novinari postaju legitimna meta za svakog ko je nezadovoljan njihovim pisanjem – kaže Obradović.

Zasad ne postoje precizni podaci o broju pretnji novinarima, pa ni o eventualnim presudama zbog toga. Podaci Republičkog javnog tužilaštva i novinarskih udruženja se umnogome razlikuju. Ipak, novinarka KRIK-a Marija Vučić kaže da je, po onome što je dostupno javnosti, vidljiva tendencija – da se novinarima može pretiti, a da kazne neće biti.

Ovakve odluke istražnih i pravosudnih organa više su pravilo nego izuzetak, pa se stiče utisak da država uopšte i ne želi da zaštiti novinare. Njoj zapravo odgovaraju jedino uplašeni i obeshrabreni novinari, ako već mora da ih bude, koji neće ništa pitati i koje će napadati svi sa svih strana – od državnog vrha preko lokalnih moćnika, kriminalaca, parapolicijskih partijskih snaga, do običnih građana – kaže Vučić.

U takvoj situaciji, i novinarima i nasilnicima se šalje jasna poruka.

Uz ovakve presude, nasilnike ama baš ništa ne sprečava da opet maltretiraju. Znaju da verovatno neće snositi nikakve posledice, jer su institucije sistema na njihovoj strani – kaže Vučić.

---

„Građani su zbunjeni“

I pored veoma zabrinjavajućih odluka tužilaštava i sudova, građanska aktivistkinja Maja Stojanović smatra da je dodatni problem i u tome što su građani zbunjeni i ne znaju kome da veruju, te ne prave razliku između provladinih i nezavisnih medija.

Danas bijemo dve bitke, prvo da objasnimo da državni, prodržavni i provladini mediji vrše propagandu, a onda se i izboriti za ulogu nezavisnog medija – kaže Stojanović.

---

Zabrinjavajuća statistika – ne zna se ni šta je pretnja

Pretnje novinarima drastično su intenzivirane s promenom vlasti u Srbiji, jula 2012. godine. Samo na jugu Srbije zabeleženo je nekoliko ozbiljnih slučajeva.

– april 2013. godine – Grupa funkcionera SNS, među kojima i direktor Gradske toplane i predsednik Odbora za bezbednost SNS, pretila je novinaru i uredniku Južnih vesti Predragu Blagojeviću. Osnovni i Viši sud u Nišu su zaključili da je reč o „ozbiljnim pretnjama“, i svu trojicu osudili na po 6 meseci uslovne kazne zatvora, ali je Vrhovni kasacioni te presude preinačio i najpre oslobodio jednog, a nedavno i drugu dvojicu – zaključujući da uopšte nije bilo reči o pretnjama.

– maj 2013. godine – Sa broja telefona predsednika Okružnog odbora SNS u Toplici Darka Laketića je novinarki Južnih vesti Biljani Roganović stigla preteća poruka. Ipak, posle dvogodišnje istrage Tužilaštvo je saopštilo da je postupak zastareo, pošto policija nije uspela da utvrdi ko je tačno novinarki poslao preteću poruku.

– mart 2014. godine – funkcioner SNS Bojan Marinković zvani Bojzi je, nezadovoljan kritičkim tekstovima o niškom Vodovodu, pozvao urednika Predraga Blagojevića i uputio mu ozbiljne pretnje. Početkom 2016. godine on je priznao krivično delo i pravosnažno osuđen na uslovnu kaznu zatvora od 3 meseca.

– decembar 2014. godine – Sin visoke funkcionerke SNS u Leskovcu javno, na Fejsbuku, poručio novinaru Južnih vesti Draganu Marinkoviću „Novinarčiću, dao bih ti metak u čelo“. Osnovni tužilac je najpre tvrdio da poruka nije bila upućena novinaru, te da to onda nije u domenu tužilaštva, dok je Više tužilaštvo zaključilo da uopšte nije pretnja – jer nije rekao „daću ti metak“, već „dao bih ti“.

– januar 2015. godine – Službenik gradske Direkcije za javni prevoz, navodno revoltiran načinom na koji su Južne vesti izveštavale o nameštenom tenderu za gradski prevoz u Nišu, poručio je novinarima da ih „treba zapaliti“. Ipak, Viši sud u Nišu ga je jula 2016. oslobodio, zaključujući da sporna poruka „nije pretnja, već sloboda govora“.