Napravio vojni muzej u kući

NIŠ – Istoričar Boban Janković iz Niša napravio je u svom domu, u jednoj od soba, pravi mini vojni muzej od eksponata koje sakuplja već petnaestak godina.

Iako je sve počelo sa sakupljanjem ratnih šlemova, on je kasnije počeo da prikuplja razne stvari svih vojski koje su prošle Balkanom. U svom malom muzeju, odnosno sobi u kojoj čovek ne zna u šta pre da pogleda, dominira 36 šlemova raznih vojski, portreti kraljevskog para Aleksandra Obrenovića i Drage Mašin i replika žute zastave Vizantije.

U svojoj kolekciji, Janković ima kuburu koja se nekada koristila isključivo za dvoboje. Ponosan je na sablju iz Prvog srpskog ustanka, kao i na 18 bajoneta od kojih najdraži datira iz srpsko-turskih ratova, a tu je i 110 ratnih i mirnodopskih ordena od kojih su za njega najvredniji iz „Obrenovićevskog doba Srbije“.

– Sve je počelo kada sam našao šlem vojnika Kraljevine Jugoslavije i to postavljen kao trmka na pčelinjaku. Kasnije sam počeo da ih sakupljam, ali i da mi komšije i prijatelji sami donose stvari, počela je onda razmena predmeta iz zbirke tako da sada ovaj moj mali muzej može da ispriča vojnu istoriju Balkana, a pogotovu jugoistoka Srbije – priča Janković.

Na policama Jankovićevog muzeja se nalaze kopče austrougarskih opasača, nemačka čuturica za vodu, delovi američkog „stelt“ aviona, zastave prijateljskih i neprijateljskih vojski, kao i uniforme pojedinih vojski. Tu se nalaze fotografije srpskih vojnika, prestolonaslednika Pavla Karađorđevića, vojne knjižice Jankovićevih predaka…

Janković je jedini kolekcionar vojnih i drugih šlemova na jugoistoku Srbije, a u posebno napravljenim policama za ovu vrstu starina mogu se videti francuski „albino“ šlemovi, nemački „fric“ i „gladijator“, žuti švajcarski, tip narandžastog šlema koji je nosio američki general Vilijam Voker u toku rata sa Srbijom, potom oni koje su nosili Amerikanci u ratu sa Vijetnamom, šlem Ustaša i vojnika Kraljevine Jugoslavije…

Među njima, Jankoviću je najdraži šlem iz srednjovekovnog doba, najstariji među svima, ali i najvredniji.

– Šlem datira iz 12. ili 13. veka i nađen je u okolini Aleksinca. Verovatno ga je nosio neko od vojskovođa jer na vrhu ima otvor za perjanicu, a to su tada samo visoki činovi nosili. Takav isti šlem stoji u Vojnom muzeju u Beogradu, ali je sastavljen od šest delova dok je moj ceo. Zanimljivo je da mi je taj šlem doneo rođak iz sela, a zamalo je mogao da završi kao sud za iznošenje pomija!? Našao ga je neki seljak, a dao ga mom rođaku sa molbom da mu izbuši rupu sa strane kako bi proturio motku i tako izbacivao pomije. Kada mi ga je doneo kući, hteo sam da se onesvestim od sreće jer je to među kolekcionarima izuzetna retkost – priča Janković.

– Do osamdesetih godina su se pravili šlemovi od metala, a kasnije od materijala kevlar. To su gusta vlakna koja liče na plastiku tako da metak koji ima rotirajuću putanju ne može da prođe kroz njega. Interesamntno je, na primer, da je Jugoslovenska narodna armija nosila prave nemačke „fric“ šlemove, ali pošto su videli da to baš nije u duhu Narodno-oslobodilačke borbe, presekli su ih na pola tako da su vojnici posle pedesetih godina nosili nešto nalik na šerpe. Hrvati su u ratu 1991. godine nosili neke istočno-nemačke šlemove. Žuti švajcarski šlem je, na primer, bio u upotrebi od I svetskog rata do pre koju godinu. Na mojim policama se može videti, pored ovih i šlemove SS-ovaca i bugarskih vojnika iz Drugog svetskog rata – priča Janković.

Janković u svojoj kolekciji ima policijski, ali i šlem vatrogasaca Kraljevine Jugoslavije.

Na polici i teg iz neolita

Janković pokazuje ekipi „Blica“ i teg za ribolov iz doba neolita za koji kaže „da nije mogao da izdrži da ga nema pa ga je pomešao sa vojnim stvarima“.

Cena šlemova

Jankovićev najomiljeniji šlem iz srednjeg veka sada vredi oko 2.000 evra dok se ostali mogu kupiti od 20 pa do nekoliko desetina evra. Cena jednog šlema mnogo zavisi od njegove očuvanosti. Jedan nemački šlem tipa „fric“, na primer, može koštati 500 dinara, ako je natruleo pa do 100 evra, ukoliko je zadržao svoju autentičnost.