Narodna inicijativa – zaboravljeno pravo građana

Dok Ustav Srbije građansku inicijativu stavlja ispred prava na izbore, koji se organizuju jednom u nekoliko godina, u praksi građani češće izlaze na birališta nego što koriste mogućnost da pokrenu inicijativu.

Član 2. Ustava Srbije

„Suverenost Srbije potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika“

U istom članu Ustava piše i da baš niko „ne može prisvojiti suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana“.

Pored toga postoji i poseban zakon koji prilično precizno definiše procedure za pokretanje inicijative.

Međutim, i pored toga u poslednjih nekoliko godina se ne pamti da je po tim propisima najvišim gradskim strukturama u Nišu predata bilo koja inicijativa.

---

„Inicijativa kao naš najveći potencijal“

Mladen Jovanović iz Nacionalne koalcije za decentralizaciju smatra da građani nisu svesni moći koju imaju, odnosno da su „upravo oni nosioci političke moći“.

U krajnjoj liniji, valja se zapitati zašto je političarima bitno da budu u svim medijima, da su u svim vestima. Pa upravo zato što bez nas, koji gledamo te vesti, nema političke moći – kaže Jovanović.

Procedura za podnošenje „Narodne inicijative“ je načelno prilično jednostavna, a za vlast obavezujuća – makar da na nju odgovori.

Građani mogu od vlasti tražiti bukvalno bilo šta – od promene budžeta ili Statuta do izmene urbanističkog plana, izgradnje parka ili autobuskog stajališta.

Kako pokrenuti inicijativu, kome se predaje, koliko je potpisa potrebno, da li se oni overavaju, da li se priznaju internet-peticije i kakva je praksa u razvijenim zemljama možete pogledati u video-uputstvu Južnih vesti „Institucije u službi građana“.