Neophodno je da medijska pismenost postane deo obrazovnog sistema i da deca odmalena uče da kritički čitaju ono što se objavljuje u medijima – složili su se učesnici Gradskog foruma koji je organizovao niški Media centar, a ovaj predlog stigao je i do Ministarstva prosvete, nakon inicijative narodnog poslanika iz Niša Predraga Jelenkovića.
Jelenković kaže da je od Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja koje priprema programe dobio odgovor da uvođenje medijske pismenosti u školama zasad nije u planu, ali da je ideja dobra.
Naveli su da se razmišlja kako bi u narednom periodu, u dogovoru sa Ministarstvom kulture, medijska pismenost postala predmet u školama. Izneo sam im primer Crne Gore, koja je medijsku pismenost ubacila kao izborni predmet za gimnazije drugog i trećeg razreda – dodaje Jelenković.
On je predložio da to ipak bude poseban predmet u školama, a njihova ideja je, dodaje, da to možda bude dopunski predmet uz informatiku, građansko vaspitanje ili neki drugi. Kako god bilo, kaže, on će nastaviti da lobira u Skupštini kada je u pitanju medijsko opismenjavanje građana.
Osim učenika, predlaže da o medijskoj pismenosti uče i njihovi roditelji, kao i nastavnici.
Da li ste za uvođenje medijske pismenosti u školama?
Ukupan broj glasova: 74
O tome šta je medijska pismenost i kako ona utiče na kritičko mišljenje građana, ali i koja je uloga novinara i medijskih radnika u medijskom opismenjavanju, bile su neke od tema na Gradskom forumu – završnom događaju u okviru nedelje medijske i informacione pismenosti.
Osim narodnog poslanika, o tome su diskutovali i profesori Zoran Aracki i Jelena Vučković, novinarka Marija Vučić i pomoćnik ministra kulture koji je zadužen za javno informisanje Miloš Janković.
Složili su se da je medijsko opismenjavanje građana, kao i uvođenje ove teme u obrazovanje najmlađih vrlo važno, a Janković je rekao da se vode “intenzivni razgovori” sa Ministarstvom prosvete o ovoj temi.
Ostvareni su kontakti sa Ministarstvom prosvete, sa ciljem da medijska pismenost uđe u obrazovni sistem. Treba odlučiti i da li će to bidi u vidu nekog izbornog predmeta ili će da bude u sklopu nekog već postojećeg predmeta, razgovori se intenzivno vode i to će se sigurno dogoditi – naveo je Janković.
Profesorka Vučković, koja predaje medijsko pravo, je mišljenja da to treba da bude poseban predmet u školama, jer smo “bombardovani informacijama”. Zato edukacijom treba decu od najranijih dana učiti da selektuju informacije, dodaje, kao i da ono što pročitaju na internetu ne uzimaju zdravo za gotovo.
Svakako da je bolje da bude poseban predmet, jer će metodološki moći mnogo bolje da se izučava, ali je to povezano i sa kompletnom reformom obrazovanja, a postavlja se pitanje i stručnog kadra – kaže Vučkovićeva.
Sagovornici su se složili da treba dobro promisliti ko će učiti decu o medijskoj pismenosti, jer kako je naveo profesor Zoran Jovanović, ako to budu radili oni koji samo treba da dopune fond časova, a profesori su likovnog na primer, to bi bilo “katastrofalno i kontraproduktivno”. S tim se složio i profesor Aracki koji kaže da bi upravo studenti novinarstva trebalo da budu profesori i da to treba biti poseban predmet, jer je sve ostalo “zamagljivanje”.
Treba osmisliti dobre programe i sadržaje i upravo studenti, koji su sposobni i spremni, treba da se uključe u proces medijskog obrazovanja – rekao je Aracki.
Kada je reč o perspektivama medijske pismenosti sagovornici Gradskog foruma su imali različita mišljenja, ali su bili složni da za to mora da se zalaže celokupna stručna javnost. Najmanje optimizma imala je novinarka Marija Vučić, jer je društvo, kako kaže, isuviše ispolitizovano.
Neophodno je obrazovanje, veća odgovornost novinara i definitivno poštena politika države kada je reč o medijima – istakla je Vučićeva.
Podsetimo, nedelja medijske pismenosti održana je od 25. oktobra do 1. novembra i u Nišu, a Media centar je organizovao niz događaja, sa ciljem da se građanima stavi do znanja koliko je važno da misle o onome što pročitaju i da kritički gledaju na sadržaje koji se objavljuju u medijima.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Врло је једноставно: Нико децу у школи не учи о три битне ствари: Здравље (како бити здрав), Право (шта се сме а шта не) и Економија (шта је новац, штедња итд). То су основна знања неопходна за живот. Наравно да је и све остало важно, па и информатика и медијска писменост, али би и у образовању као и у осталим областима требало да се зна шта су основна знања а шта надградња.
Pored toliko predmeta jos i medijsko obrazovanje, pa s obzirom da ce za koju godinu da nestanu mnoga zanimanja, a ima mnogo medija, svi u novinare i voditelje.
Ne, potrebno je skolovati za mesta sekretara za informacije za sva moguca mesta u republici, gradovima, opstinama, ministarstava, agencija (koje smo „ukinuli“ dolaskom na vlasti ovih sada), itd koja su placena iz budzeta
Cela priča o uvođenju nekakvog novog predmeta služi da se zamaskira potpuna blokada medijskog prostora od strane vlasti. Ni najveća medijska pismenost neće pomoći narodu da na Pinku ili RTS-u nađe ma kakvu smislenu informaciju o radu opozicije ili korumpiranosti vlasti. Bez te informacije, nema pravilnog tumačenja događaja ili vrednovanja ljudi, kako u politici tako i u svim drugim sferama života.
Treba ih medijski opismeniti za prelistavanje dnevne stampe na medijima.
A Јеленковић се показао као нарочито писмен прелазећи из ДС-а у ЛДП, из ЛДП-а у Нишку причу, из Нишке приче у СДПС, из СДПС-а право на листу А.В, Србија која побеђује. То бе цонтинуед…
Mozda je najbolje i najekonomicnije da deca uopste ne idu u skolu i opismenjavaju se gledajuci medije, jer na njima vise vremena nego na radnom mestu provode lekari, pravnici, psiholozi i prosvetni radnici.
Uvođenje ovog predmeta više je u interesu onih kojih se ta to zalažu, subjektivno precenjujući svoju struku, nego učenika. Medijska pismenost se najbolje postiže podizanjem nivoa opšteg obrazovanja koje uključuje i medijsku pism. Jedni bi hteli seksualno obr., drugi saobraćajnu kulturu, a deca ionako preopterećena. Jedino bi imalo smisla uvesti predmet ekonomsko preduzetništvo zbog tranzicije
Visestruki Preletacevic,Jelenkovic,glumata borca za medijsku pismenost!Koga briga za sakupljace mrvica sa Vucicevog stola!