Naslednica komandanta d’Eperea zaljubljenik u Srbiju

Praunuka počasnog petog srpskog vojvode i čuvenog komandanta savezničkih snaga na Solunskom frontu Luja Franše d’Eperea organizovala je u Parizu izložbu „Srbija u Velikom ratu“ gde je sa mladima iz Niša razgovarala o odnosu dve zemlje.

Istražujući kulturološki fenomen Pariza i obilazeći njegove muzeje, mlade Nišlije inženjer arhitekture Jelena Lazarević i pravnik Ivan Jovanović, od Sigolen Franše d’Epere Vujić saznali su da je ona veliki zaljubljenik u Srbiju i ono što ona predstavlja.

• Imajući u vidu Vaše nasleđe, to da ste praunuka maršala, kao i činjenicu da ste zajedno sa svojim suprugom, koji je Srbin, osnivač Društva francusko-srpskog prijateljstva, recite nam koji su Vaši motivi za organizovanje ovakve izložbe?

Moj prvi motiv je da osnujem muzej u Srbiji kako bih mogla da pokažem, svakako Srbima, ali i ljudima iz svih krajeva sveta slike koje prikazuju kako je Evropa videla Srbiju tokom Velikog rata. Mnogo je lakše razumeti i zapamtiti kakva je bila prošlost Srbije gledajući slike. Ljudski mozak je podešen tako da pamti slike. Zato su na ovoj izložbi medalje, mape, novine, reklame, razglednice, poštanske markice i predmeti koji predstavljaju delove kolektivnog pamćenja Francuske. Tu se i tekstovi, srpska himna prepevana na francuski, kao i brojne knjige o srpskom narodu.

• Kakvi su planovi za organizovanje izložbe u Srbiji? 

Za postavljanje izložbe u Srbiji i konačno otvaranje muzeja “Slike Srbije”, potrebno je dosta finansijske podrške. Pošto će se godišnjica rata obeležavati 4 godine, nadam se da će to biti moguće. Zato stalno pregovaramo sa insitucijama i tražimo prostor i finansijere za ovaj projekat. 

• Koliko je ova izložba značajna da Francuzi bolje razumeju viševekovno prijateljstvo Francuske i Srbije?

Danas nešto mora da se uradi kako bi spasilo prijateljstvo Srbije i Francuske. Bez ovakve izložbe ili drugih pokušaja, bili to filmovi ili neke druge stvari, bojim se da bi nešto moglo biti izgubljeno. Prva stvar je bila sakupiti sve eksponate, što nije bilo nimalo lako. Počeli smo sa srpskim danom 1916. To je za mene bila poenta teme prijateljstva Srbije i Francuske i solidarnosti koja datira još iz tog vremena koja je ogledalo današnjice. Nadam se da će moji sunarodnici biti velikodušni i da će pomoći Srbiji.

• Šta je cilj Društva francusko-srpskog prijateljstva koje ste osnovali sa suprugom?

Moj suprug i ja smo osnivači društva “Slike Srbije” („Les Images d Serbie“) i naš cilj je da dva, ali i ostali narodi što bolje razumeju srpsku istoriju i kulturu kroz slike i podrže osnivanje budućeg muzeja u Srbiji. Društvo treba da doprinese unapređenju odnosa između naša dva naroda u svakom pogledu, jer mislim da je to jedini pravac u kome se treba kretati.

• Šta mislite o pridruživanju Srbije EU? Koliko je taj plan realan i koliko će nam vremena trebati da postanemo ravnopravan član EU?

Sa moje tačke gledišta, postoji prošlost, evropska, zajednička kulturološka prošlost. A za mene sve počinje s kulturom. Svakako su važne i politika i ekonomija, ali bez kulture jedan narod se ne može prepoznati. Kada vidite maršala Franše d’Eperea i kralja Petra Prvog na koricama francuskih časopisa, vidite da su fotografije rađene u istom maniru. I sami znate da nas povezuje puno stvari, demokrtaski sistem, zatim La Martin i tako dalje… Srećna sad kada vidim studente iz Srbije u Parizu. Pored toga što je Srbija prelepa, pored lepe prirode i zdrave hrane, osećamo da Srbija ima korene. Na selu vidimo povrće u baštama, čiste reke, drveće sa voćem, domaće životnje, jedemo preukusnu zimnicu. Na žalost, mislim da trenutno uživamo u poslednjim generacijama takvog tradicionalnog života.

• Kako ljudi iz Srbije mogu da doprinesu kulturnoj razmeni kako bi ona napredovala na putu evropskih integracija i postala član EU?

Prvo i osnovno, Srbi moraju brinuti o svojoj zemlji, zato što Srbija znači – priroda. Prirodne lepote su poslednji raj na zemlji. Postoje mesta u Srbiji koja moraju da budu zaštićena. Srpski narod i turisti koji posećuju Srbiju moraju voditi računa o prirodi. Druga stvar bi bila prikupljanje sopstvenih obeležja i zaostavština. Videla sam reklamu francuske banke sa srpskom narodnom nošnjom. To nešto znači. Ali, pričajmo, najpre o međusobnom prijateljstvu između samih Srba. Nažalost, i najmanji i najveći projekti mogu da budu uništeni zbog sujete i nesuglasica između ljudi koji treba da sarađuju.

• Šta poručujute ljudima o Srbiji?

Pozivam narod Francuske da poseti Srbiju. I ja ću je opet posetiti sa svojim suprugom. U doba Jugoslavije, Srbija je bila vrlo razvijeno turističko odredište. Veoma sam srećna što je Srpski kulturni centar u centru Pariza otvorio turističku agenciju sa aranžmanima za Srbiju. Moj suprug i ja smo otvorili bistro u kome umetnici iz sveta i Srbije mogu da besplatno izlažu radove, a tu služimo srpsku hranu i piće. To je prava prilika za umetnike iz Srbije da izlažu u Parizu u prijateljskoj atmosferi. 

Izložbu „Srbija u Velikom ratu“ u Parizu zainteresovani će moći da posete do 21. juna.