Nastavnik fotografijom kante za smeće pokazao šta deca jedu na školskom odmoru
Kante za smeće u školama na jugu svakodnevno su pune flašica od gaziranih sokova, limenki od energetskih pića, omota slatkiša i kesa raznih grickalica. Nastavnici kažu da je sve manje đaka koji donose užinu od kuće i sve više gojazne dece, a stručnjaci da sem gojaznosti nezdrava hrana može dovesti do brojnih drugih poremećaja i oboljenja.
Sve je više dece koja za doručak u školi jedu slatkiše, čips i brzu hranu, a nastavnik srpskog jezika i književnosti Miloš Petrović iz Pirota objašnjava da to primećuje naročito poslednjih godina.
Radim u školi skoro 20 godina i primećujem promene kada je reč o zdravlju dece. Sve je više gojaznih. Na početku moje karijere i u vreme mog detinjstva nije bilo tako – kaže Petrović.
Primetio je, kaže, i da druga deca često ismevaju onu koja donose hranu od kuće, pa sve manje njih ima tu naviku.
Neka deca donose hranu od kuće, pa i neko voće. To uvek pozdravim i pohvalim, ali dešavalo se mnogo puta da im druga deca kroz podsmeh pričaju kako nemaju novca da kupe užinu. Poremetile su se i neke vrednosti – ističe Petrović.
Činjenice iz naučnih studija jasno ukazuju da je veća kupovina ili upotreba visoko prerađene hrane povezana sa prekomernom telesnom masom i gojaznošću dece, zatim astmom, karijesom, neželjenim metaboličkim posledicama i uticajima na srce i krvne sudove – navodi Nikolić.
Oko osnovnih i srednjih škola sve je više objekata u kojima se prodaje nezdrava hrana, pa Nikolić dodaje da su takve namirnice deci sve dostupnije, ali i da su pandemija korone i promene načina života uticali na to da se đaci više hrane nezdravo.
Dokazano je da preveliki pristup objektima za prodaju brze hrane predstavlja faktor rizika za gojaznost u detinjstvu i njene posledice, tako što obeshrabruje zdravo ponašanje u ishrani, istovremeno podstičući izlaganje nepravilnoj ishrani – ističe Nikolić.
Kaže da su deca koja redovno doručkuju, jedu sveže voće, povrće i integralne žitarice u manjem riziku da budu gojazna, kao i da bi trebalo izbegavati mesne prerađevine, čips, grickalice pržene u ulju, pomfrit i gotova peciva, naročito lisnata.
Teško je reći, navodi Nikolić, ko je najodgovorniji za lošu ishranu dece – škola, porodica ili zajednica. Ipak, ukazuje na važnost njihove, ali i uloge medija, industrije i političara.
Roditeljima poručuje da ohrabruju decu da se hrane zdravije kroz sopstveni primer, ali i da praktikuju zajedničke porodične obroke i kupovinu.
Autor:
Tamara Radovanović
Povezane teme
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Komentari
25Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Mišljenja sam da su roditelji mnogo pažnje posvetili pravima svoje dece i zaboravili svoje obaveze prema njima. Nošenje užine nije moderno,a mi to podržavamo,jer je prosto lakše dati novac,pa sta bude..
„…izbegavati mesne prerađevine, čips, grickalice pržene u ulju, pomfrit i gotova peciva…“
U prevodu, pakujte deci salate i kuvana jela, kao japanci – majke da sede kući i kuvaju, a očevi da rade za oboje.
Nastavnik (u saradnji sa roditeljima, naravno) bi mogao da se pozabavi i pitanjem školskih kantina, a ne samo školskih kanti…
Izgleda da bi nastavnik trebalo i kukuruz da Vam okopa i namiri stoku; sve to spada u opis njegovog posla i plaćen je za to. 🙂
Svoje frustracije i neuspehe u svojoj porodici rešavajte sami. Nastavnike ostavite na miru da rade svoj posao a ne Vaš posao roditelja.
Ozbiljna tema o kojoj bi trebalo da se više priča pre svega sa roditeljima, kao i da se uključe škole i medicinska struka u rešavanju ovog problema.
Licno poznajem osobu koja je spec.pedijatrije a cija se deca ovako kao sa slike hrane ne u skoli, nego kuci. Znaci ta deca zive bukvalno na fabrikatima, bez ikakve kvalitetne i sveze hrane. I ta osoba treba da se ukljuci i edukaciju ostalih roditelja po pitanju ishrane dece??
Strasno,vazno da za pse kupe pravu hranu a deci grickalice i limenke sa gazitanim sokovima, strasno,strasno….
To je zato sto pas jede sta god da mu stavis (iste granule moze ceo zivot da jede), za razliku od dece. Da bi deca jela zdravu i raznovrsnu hranu, treba se potruditi oko njih, razgovarati i objasniti im zasto je tako. Generalno, utrositi vreme na to kao i samo spremanje hrane. To vecina roditelja ne radi jer „nema vreme“.
Deca u školama u Nemačkoj uglavnom nose užinu i retko kad kupe nešto. Ali roditelji tamo brinu o deci i uče ih da nije sramota nositi markirane patike nego je sramno i kažnjivo malteretirati vršnjake i psihički a kamoli fizički. Roditelji su ovde bahati pa su takva i deca.
Apsolutno tacno. Nisu deca ništa kriva. Sve je do iskompleksiranih roditelja i vaspitanja. U 99% slučajeva, kad vidiš dete kako se ponaša možeš tačno pogoditi kakvi su mu roditelji. Ali ti isti nisu svesni da kad im starost dodje taj bahati potomak će se tako ponašati i prema njima i to baš kada im bude bio najpotrebniji.
Zašto nebi škole mogle da obezbede hranu , menza ?
Pa ovo im jedu i roditelji ut igar tyresu,mada tamo se jede i plazma.
S obzirom da znam kolike su vam plate, odlicno vi sebi mozete da priustite kvaliletatn obrok. Svaki odrastao covek bira ono sta ce da jede i cime ce da se hrani. Vas ako je sramota da nosite od kuce, Vi kupujte grickalice i nezdravu hranu.
Dodji i ti da stojis na nogama 8h,gutas hemikalije i da dobijes 50 000 platu i da sa njime izdrzavas zenu i dete.
Ako mislite da moze da se lpeo hrani troclana porodica sa platom od 50 000 a uslovima rada da ne pisem,izvolte dodjite primaju radnike jer mnogi beze.
„Stariji“se sećaju, da smo k’o klinci u školi imali „užinu“. Kad je „veliki“ odmor, po dvoje iz svake učionice je išlo da pokupi gajbice sa doručkom za celo odeljenje. Ne kažem da je bilo po svim potrebama i pravilima „zdrave“ ishrane za decu tog uzrasta(osnovna škola), ali je definitivno bila zdravija hrana od ove „sintetike i šećera“ koje jedu sadašnji klinci.
jos stariji se secaju da je u svakoj seoskoj skoli bila kuhinja, pa za uzinu kada bude neki sutlijas ili slicno eto srece za decu
ma lepota beše…
Postojao je nekad davno predmet Domaćinstvo. Danas nedostaje i idealan bi bio „Domaćinstvo i ekologija“. Od prvog razreda uvesti decu u pojam zdrave ishrane… šta se dešava sa plastičnim ambalažama, zašto je važno staklenu teglu baciti u kontejner predviđen za staklo… itd…
I vašoj prijateljici kao roditelju treba pomoći i uključiti je u rešavanju problema koja imaju njena deca sa ishranom.
Moji obično jedu mesene kiflice. I uopšte nije tacno da to nije u trendu. Obično sve odu jer su deca gladna i željna domace hrane. Mame oklagije u ruke. I sve ce biti ok
Zamolio bih da svako od vas predlozi po pet zdravih uzina, koje bi dete moglo da nosi u skolu.
Hvala unapred na savetima i predlozima.
Najvise krivim obrazovni sistem, jer nastavni kadar moze da utice na problem vise nego iko, da se svakodnevno promovisu zdrave navike, da se deci objasni da to sto jedu nije nista drugo nego otrov na duge staze koji dovodi do najgoreg ishoda
Zasto samo obrazovni sistem? Zasto bi roditelji da im deca imaju sva prava a nikakve odgovornosti, i zasto bi roditelji da se nimalo ne pomuce oko dece nego da im tutnu telefon u ruke kad „smetaju“, a posle im svi drugi krivi kad se dete ponasa kao degen? Vaspitanje dolazi iz kuce, nije fer prema prosvetnim radnicima da se od njih ocekuje da vam jos i vaspitavaju decu, nego ulozite sami trud u to.
Ja sam 1990 godiste, OŠ sam zavrsila u Sarajevu i kod nas je bila u skoli kantina u njoj nije bilo grickalica da se kupi osim po koji puding bili si razno razni sendvici po 1marku, to je danas 60 dinara i bilo je salate u njemu i sa svim i svacim si mogao da kupis. Od kada krene nastava dok se ne zavrsi van skolskog dvorista nisi smeo izaci.
To je čista teorija zavere da je ova hrana štetna za zdravlje i ne znam kako neko ko zagovara te teorije zavere može raditi kao profesor u školi. Nema šanse da bi se ta hrana mogla prodavati ako je štetna za zdravlje dece. Pa videli smo u protekle dve godine koliko se svi brinu za naše zdravlje.