Nedostatak kontinuiteta u radu institucija problem uključivanja Roma u zajednice

Iako se na nivou cele države sprovode različiti projekti i programi koji manjinskim zajednicama, naročito romskoj populaciji, pomažu da se uključe u većinsko društvo, prema rečima eksperta za socijalnu inkluziju Brankice Jeremić, problemi često leže u nekontinuiranom radu sa ovim zajednicama.

Sistem, priča Jeremić, mora biti odgovoran, održiv i kontinuiran. Stalno počinjanje i završavanje afirmativnih mera, kaže, nije dobro za članove manjinskih zajednica, jer ti ljudi moraju biti sigurni da će iza njih stati neko i pružiti im podršku i kada se oni uključe u društvo.

Ta podrška ne mora biti ništa veliko i specijalno, ali se ona mora sprovoditi u kontinuitetu. Afirmativne mere, za bilo koje ugrožene i izolovane grupe koje, jesu dobre, ali one imaju trajanje, a to je dok se ne izjednače sa većinskom grupom. Sistem treba da funkcioniše tako da svi, u svakom trenutku mogu dobiti određenu pomoć i mogu ostvariti svoja osnovna prava – priča Jeremić.

Jedan od načina je, objašnjava Jeremić, formiranje mobilnih timova za inkluziju Roma, koga čine predstavnici institucija na lokalnom nivou, a sve u cilju povezivanja ključnih aktera, odnosno koordinatora za romska pianja, predagoške asistente, zdravstvene medijatore i predstavnike Centra za socijalni rad i Nacionalne službe za zapošljavanje.

Mobilni timovi u narednom periodu biće formirani u Nišu, Aleksincu, Vladičinom Hanu i Vlasotincu. Oni će, nakon sakupljenih podataka sa terena, izraditi operativni plan i pomoći ovim zajednicama da se uključe u društvo – kaže Jeremić.

Reč je zapravo o projektu “Tehnička pomoć za unapređenje životnih i stambenih uslova romske populacije u neformalnim naseljima”, gde će, priča Jeremić, pokušati na duže staze da se uključe i rade na rešavanju problema ove zajednice.

Romi i dalje žive u lošim uslovima, procenat nezaposlenih veliki

Predstavnici institucija koji se bave problemima Roma iz Vlasotinca, Vladičinog Hana, Aleksinca i Niša, koji će biti članovi mobilnih timova, ocenjuju da je među ovom manjinskom zajednicom i dalje najveći problem stanovanje i zapošljavanje.

Oko 70% Roma živi u neformalnim naseljima, bez električne energije, kanalizacije, vode, gde su higijenski uslovi na niskom nivou. Prema zvaničnim podacima, manje od 30% ima posao, a do ovoga često dolazi, jer im informacije nisu dostupne.

Osim toga što im treba omogućiti informacije dostupnim, kažu članovi timova, u uočavanju i rešavanju problema treba uključiti članove manjinskih zajednica, jer će upravo oni na najbolji način ukazati na probleme i moguća rešenja.

Potrebno je omogućiti im informacije pristupačnim. Takođe, oni sami treba da učestvuju u planiranju afirmativnih mera. Osnovni princip treba biti raditi sa, a ne za njih – ocenjuju predstavnici institucija.

Dodaju i da je probem to što na rešavanje problema romskih zajednica, okruženje često negativno reaguje, pa iz tog razloga, treba vršiti i edukaciju većinskog stanovništva.

Prihvaćeniji u zemljama Evropske unije

Iako su im, prema rečima Turkijana Redžepija iz Udruženja “RomaWorld”, problemi ma gde se nalazili slični, Romi koji žive u nekoj od zemalja Evropske unije lakše se socijalizuju, a to je posledica uređenijeg sistema i stabilnijeg društva.

Oni koji odu, priča Redžepi, na primer u Nemačku, mnogo lakše dolaze do posla, socijalni sistem je uređen, iza njega stoji država koja ga podstiče da radi, a tu je i društvo koje ima mnogo veće razumevanje za različitost.

Naš problem je što se o Romima priča samo dok traju ti projekti. U Evropi su generalno manjine prihvaćenije, jer je ceo sistem organizovan, a društvo bolje prihvata različitost – kaže Redžepi.

Inače, najznačajniji dokument koji reguliše prava nacionalnih manjina na međunarodnom nivou je Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina Saveta Evrope. To je prvi dokument koji je donet još 1. februara 1998. godine, a reguliše prava manjina unutar Evropske unije, ali i svih zemalja potpisnica.

Osim nediskriminatornog ponašanja, konvencijom je predviđeno da države koje su je potpisale, moraju raditi na tome da pozicija, prava i obaveze budu iste za sve, bez obzira na nacionalnu ili bilo koju drugu različitost.

Strane ugovornice stvoriće uslove potrebne za delotvorno učešće pripadnika manjina u kulturnom, društvenom i ekonomskom životu i javnim odnosima – stoji u Konvenciji.

Iako je i Srbija potpisnica ovog dokumenta, i to još od 2001. godine, manjine, među kojima su i Romu, i dalje često nailaze na probleme, kako u radu sa institucijama, tako i u komunikaciji sa društvom.