Nedovoljno poverenje u lokalne institucije

LESKOVAC – Program evropskog partnerstva sa opštinama PROGRES i CeSID predstavili su u Leskovcu rezultate istraživanja zadovoljstva građana životom u lokalnoj zajednici koje je u prethodna dva meseca sprovedeno u 25 opština južne i jugozapadne Srbije.

– Građani pokazuju nisko poverenje u lokalne institucije vlasti i imaju velika očekivanja u oblasti ekonomije i poboljšanja životnog standarda. Oni prepoznaju određena poboljšanja u radu lokalne samouprave, ali su dalja unapređenja u pravcu stvaranja uprave po meri svih građana moguća i poželjna – rekao je Đorđe Vuković, direktor CeSID-a, sumirajući rezultate istraživanja.

Primetna je otuđenost građana od političkog i društvenog sistema na lokalu, a ovaj zaključak je indikovan niskim poverenjem građana u lokalne institucije koje ne prelazi u proseku 25 odsto.

Istraživanje dalje pokazuje da su građani najmanje zadovoljni stanjem lokalne ekonomije i životnim standardom. Na skali od 1 do 5, ocenjuju ekonomsku situaciju u lokalnoj zajednici „mršavom dvojkom“.

Takođe, istraživanje pokazuje da građani žele poboljšanja u oblasti lokalne infrastrukture, a posebno kada su u pitanju putevi, vodovod i kanalizacija, saobraćaj, kao i čistoća i uređenost gradova i mesta u kojima građani žive.

Na osnovu odgovora građana, pokazalo se da postoje određena poboljšanja u radu lokalne administracije, kao još jednog od elemenata koji utiču na zadovoljstvo građana i njihovu mogućnost da ostvare svoja prava ispred lokalne samouprave.

Ovaj zaključak se izvodi na osnovu nalaza da većina građana smatra da je o radu lokalne samouprave obavešteno „onoliko koliko treba“, da su procedure „uglavnom razumljive“ ili da se „čeka onoliko koliko se mora“.

Istraživanje je dalo i značajne rezultate o tome šta građani vide kao moguće pravce i prioritete razvoja i budućeg ulaganja od strane lokalne samouprave. Građani u većini opština smatraju da je, najpre, poljoprivreda, a potom laka industrija osnov za budući razvoj, a kao moguće pravce trošenja budžetskih sredstava vide ulaganje u poljoprivredu, lokalnu infrastrukturu, ali i u socijalna davanja i intervencije u pravcu pomoći najsiromašnijim građanima.

– Ovo istraživanje je pokazalo šta građani u 25 opština vide kao ključne probleme i potrebe u lokalnoj zajednici i kakva očekivanja imaju od lokalnih institucija – rekla je Aleksandra Radetić, zamenica menadžera PROGRES-a.

– Lokalne samouprave sada mogu iskoristiti rezultate istraživanja, odnosno mišljenje svojih građana, kao smernicu za unapređenje svojeg rada i razvoja. Poboljšanje života u lokalnoj zajednici, međutim, zavisi i od doprinosa civilnog društva odnosno svih građana. PROGRES će težiti da napore opština i civilnog društva u ovom pravcu podrži – dodala je Aleksandra Radetić.

U svakoj od opština koja je obuhvaćena istraživanjem direktno je intervjuisano od 250 do 400 ispitanika, a ukupno oko 7.500 građana, što predstavlja reprezentativni uzorak. Finansijska sredstva za sprovođenje Istraživanja obezbedile su Evropska unija i Vlada Švajcarske, donatori PROGRES-a.

Sprovođenje istraživanja je jedna od aktivnosti PROGRES-a koje imaju za cilj da podrže opštine u njihovim nastojanjima da unaprede rad i poboljšaju poštovanje principa dobrog upravljanja: učešće građana, odgovornost, transparentnost, efikasnost i delotvornost.

Uz poštovanje principa dobrog upravljanja, PROGRES će pomoći opštinama da unaprede infrastrukturu, poboljšaju kvalitet usluga koje pružaju građanima i privredi i da promovišu svoje razvojne potencijale.