Nekada do Londona, Beograda, Skoplja iz Niša, sada do Ciriha, Stokholma, Milana

Na mapi gradova iz kojih može da se leti Niš se našao još pre 82 godine. Potom je tri decenije pista bila prazna, pa je u leto 1971. godine Niš ponovo uvršten u red letenja. Bombardovanje i ratne godine zatvorile su na kratko nišku vazdušnu luku koja je sada „oživela“ letovima niskotarifnih avio-kompanija. Godinama unazad iz Niša je moglo da se leti do brojnih destinacija, među kojima su i prestonice Velike Britanije, Srbije i Makedonije.

1. maja 1935. je prvi komercijalni avion poleteo iz Niša do Skoplja, Bitolja i Soluna, priča urednik portala Fly from Niš Andrija Pavlović, koji već dugo izučava istorijat niškog Aerodroma. Ipak, nema zvaničnih podataka koliko se putnika ukrcalo u avion, ali on kaže da se sa tadašnjeg Aerodroma kod Trupalskih šuma letelo sve do 1939. godine.

Niš je tek posle 30 godina, tačnije u leto 1971. godine ponovo uvršten u red letenja, a pre nego što je zvanično otvoren 1986. godine, postojala je ideja da i Niš dobije svoju pistu i da građani sa juga Srbije lete ka evropskim metropolama i primorju.

Desetine hiljada Nišlija na svečanom otvaranju

Pre nešto više od 30 godina, u večernjim satima, Nišlije su se ukrcale u avion i letovi su zvanično krenuli. Ta prva noćna linija vozila ih je do Beograda, priča Pavlović, a u jutarnjim satima je nekoliko desetina hiljada Nišlija prisustvovalo svečanom otvaranju Aerodroma u svom gradu.

1991. počinju letovi do Ciriha, a sa niške luke išlo se i do Ljubljane i Londona. Osim JAT-a, Pavlović kaže da se tada “u trku” uključuje i najveća čarter kompanija “Aviogenex” koja uvodi liniju do Tivta, a leti i do srpske prestonice, Sofije, Skoplja i Ciriha.

Na kraju te godine iz Niša je leteto oko 12.000 putnika – dodaje.

Ratni događaji kulminiraju, što je ostavilo trag i na razvoj niške avio-kompanije, kaže Pavlović, pa se tokom leta 1993. i 1994. letelo samo do Tivta. Broj putnika se smanjio na 4.600.

Naredne godine Niš zamalo da ostane bez Aerodroma. Po prvi put od otvaranja, ističe Pavlović, desilo se da ni jedan putnički avion ne poleti iz Niša.

I pored manjka komercijalnih linija, tehnički letovi doneli su aerodromu 3.500 putnika na kraju 1995. godine – navodi Pavlović.

Potom su usledile “ratne godine”, koje su uzdrmale i nišku pistu. Ratna kriza, sukobi na prostoru bivše Jugoslavije, sankcije, NATO bombardovanje, priča Pavlović, smanjili su broj ljudi koji su leteli iz Niša.

Jedna od uspešnijih godina bila je 1997. na 1998. godinu, jer je i po lošim vremenskim uslovima, u zimskim mesecima, iz Niša poletelo 16.000 ljudi.

Sa niške vazdušne luke do primorskih luka i svetskih metropola

Nakon bombardovanja i teških oštećenja Aerodrom je morao da se rekonstriše, u čemu je pomogla Norveška Vlada. Istorijski podaci pokazuju da su razminirane preostale kasetne bombe, asfaltirane neke površine, izgrađen je toranj Aerodromske kontrole letenja i obnovljen deo aerodromske opreme.

Od oktobra 2003. avioni ponovo lete iz Niša. Pavlović ističe da se do danas redovno sa Aerodroma “Konstantin Veliki” leti do različitih evropskih destinacija.

Od 2003. do 2015. godine iz Niša se letelo za Cirih, Pariz, Podgoricu, Heraklion, Istanbul, Antaliju, Tivat, London, Forlija, Trsta, Ženeve, sa više avio-prevoznika („Jat Airways“-om, „Montenegro Airlines“-om, „Mistral Air“-om, „Darwin Airlines“-om, „Thompson“-om, „AtlasJet“-om i drugim – dodaje Pavlović.

“Zlatno doba” donele niskotarifne avio-kompanije

Pavlović kaže da se prognozira da bi u narednih 5 godina niški Aerodrom mogao da dostigne čak milion putnika na godišnjem nivou.

Tome je doprinelo “zlatno doba” Aerodroma “Konstantin Veliki” koje je počelo dolaskom niskotarifnih kompanija, navodi Pavlović, a tek će ga biti kako se putnički i kargo saobraćaj bude razvijao.

Grad i rukovostvo aerodroma ključnu stvar su napravili u promeni strategije oko privlačenja avio-kompanija, odnosno kada su odlučili da promene cene aerodromskih usluga za putnički saobraćaj, nudeći cenu koja je i danas aktuelna, a to je svega 3 evra po putniku. Na taj način više nije bilo subvencija iz budzeta grada za prazna sedišta koja su se plaćala avio-prevoznicima, već isključivo komercijalni ugovor po princimu svi gube i svi dobijaju – ističe Pavlović.

Tako je prvo kompanija “Wizz Air” sredinom 2015. povezala Niš sa Bazelom i Malmeom, a godinu dana kasnije počeo je da leti i “Ryanair”.

Obe kompanije oživele su niški Aerodrom, ponudile niske cene karata i omogućile građanima da sa juga Srbije, lete ka evropskim metropolama.

Potom je došao i nacionalni avio-prevoznik Švajcarske “Swiss” i ponovo povezao Niš sa Cirihom posle 8 godina.

Pre ovog „buma“ najveći broj putnika do tada bio je 2006. kada je sa aerodroma letelo 35.500 putnika. 2015. u prvog godini letenja “Wizz Air”-a taj rekord je srušen kada je letelo preko 36.000 putnika. Godinu dana kasnije, a zahvlajujući većem broju linija i dolasku “Ryanair”-a taj broj putnika se povećao za skoro 4 puta više kada je letelo skoro 125.000 putnika – ističe Pavlović.

Rekordni 300.000 putnik je nedavno poleteo iz Niša ka Stokholmu, a plan je da se obori i taj rekord i da ove godine i 330.000 putnik bude dočekan.

Podsetimo, sa niškog “Konstantina Velikog” se leti ka 11 evropskih destinacija. Prošle godine je opsluženo skoro 125.000 putnika, a očekuju da će “trend rasta” da se nastavi i narednih godina.