Nema više porodičnog davanja, samo niški Zavod uzima i daje krv

Situacija da se od rodbine ili prijatelja pacijenata traži da daju krv zbog operacije trebalo bi da postane prošlost, jer se ta mogućnost ukida novim Zakon o transfuzionoj medicini koji je počeo da važi od 1. januara. Novina je i da će krv prikupljati, testirati i distribuirati pet institucija u celoj zemlji, među kojima je na jugu jedini niški Zavod za transfuziju.

Niški Zavod za transfuziju “pokriva” 16 centara iz jugoistočne i centralne Srbije, a poslednji su se “pripojili” Leskovac i Vranje, odakle stiže najviše reakcija. Nova reogranizacija znači da ljudi neće moći da daju krv u bolnicama i namenski, što prema rečima Leskovčanina Nemanje Stamenkovića, koji se, kako kaže, uvek odaziva kada je nekome hitno potrebna krv, nema smisla.

Ne znam samo šta ćemo raditi kada nekom našem bližnjem treba da damo krv, zar da idemo u Niš? Mnogi davaoci krvi koje znam se pitaju isto i negoduju zbog novog pravilnika. Mislim da je ovakva odluka loša – kaže Stamenković.

Direktor leskovačke Opšte bolnice Nebojša Dimitrijević kaže da je transfuzija u ovom gradu do sada radila bez problema, a da sada postoji bojazan da “krv ne stigne na vreme”.

Pitanje je koliko je Niš sposoban da pokrije sve regione. Brine me da u nepredviđenim situacijama ne dođe do toga da krv ne može da stigne iz Niša u Leskovac, a tako ispaštaju pacijenti – kaže Dimitrijević.

Dodaje i da će u ponedeljak, 21. januara biti održan sastanak u Nišu, na kome će dogovoriti šta i kako raditi u redovnim i vanrednim situacijama, a ako se pokaže da je ovakva organizacija loša, obratiće se Ministarstvu da se pravilnik povuče.

Videćemo kako će biti. Od početka godine nije bilo problema. Međutim, ako se ispostavi da je ovakav rad nefunkcionalan i štetan za naše pacijente obratićemo se ministartsvu da ili nešto menjaju ili da se uvede da i mi, u vanrednim okolnostima, možemo uzeti krv – kaže Dimitrijević.

I u Vranju, koje je prema zvaničnim podacima jedan od gradova u kojem gotovo nikada zahvaljujući revnosnim davaocima nije bilo problema sa zalihama krvi, od početka godine važi nova organizacija. Prema rečima Dušana Jovanovića načelnika Službe za transfuziologiju Vranjanci će potraživati krv iz Niša, a i akcije dobrovoljnog davanja će organizovati niški Zavod.

Inače, u Pčinjskom okrugu godišnje se prikupljalo oko 3.500 jedinica krvi – od toga oko 2.000 na akcijama, a ostalo od davaoca koji su dolazili u službu za transfuziju.

---

Niški Zavod: Nema razloga za brigu, davalaštvo i treba da bude dobrovoljno

Pomoćnik direktora Zavoda za transfuziju krvi u Nišu Svetlana Miladinović kaže da je očekivano da na početku bude negodovanja, ali da su oni počeli sa reorganizacijom još prošle godine i da su se zdravstveni centri i davaoci već navikli na novi sistem.

Prvo su početkom 2018. godine “preuzeti” Prokuplje, Pirot i Aleksinac, pa potom u maju Negotin, Kladovo, Bor, Zaječar, a od septembra Kruševac, Doljevac, Sokobanju, Paraćin, Ćupriju i Jagodinu, a u zadnjoj fazi Leskovac i Vranje.

Problem je sa službama koje su do sada radile namensko davanje, odnosno po principu “ako hoćete da se operišete, dovedite dva davaoca”. Zato su sada ljudi malo zbunjeni, jer je očigledno Leskovac 80% radio po principu da su tražili da krv daju porodica ili prijatelji. Bilo je mučno i sa Timočkom krajnom, kada smo je preuzeli, sa Ćuprijom i Jagodinom naročito, ali mora da se radi i planira, kako bi se za neko vreme videli plodovi tog rada – ističe Miladinovićeva.

Ona napominje da klinike i zdravstveni centri ne smeju da očekuju da će obavljati operacije samo ako neko dođe i namenski da krv.

Valjda moraju da imaju neke rezerve krvi da bi se normalno funkcionisalo. Ne može večito da se traži od ljudi da neko da krv za njih. Davalaštvo treba da bude dobrovoljno i anonimno, a ne “dovedite mi 2, 3 ili 5 davaoca” – objašnjava pomoćnik direktora niškog Zavoda.

Kaže da prema novom modelu organizacije ekipe niškog Zavoda idu na teren u sva mesta koja “pokrivaju”, tamo sakupljaju krv, donose je u Niš, separišu, testiraju i dalje distribuiraju. I dalje se organizuju planirane akcije dobrovoljnog davanja krvi, napominje, uz pomoć Crvenog krsta.

Prave se planovi akcija, dogovara se i svi su uglavnom upoznati kada su. S druge strane, svakodnevno dobijamo izveštaje iz svih centara koje su im trenutne zalihe, a u toku dana distribuiramo krv gde manjka i ako je hitno dostavljamo. Kada je, recimo, bio udes kod Ćuprije, dva puta su za sat vremena dvoja kola iz Niša odvozila krv – objašnjava Miladinovićeva.

Kaže i da ovakav model organizacije postoji u svim zemljama Evropske unije, koje su pre oko 10 godina na sličan način organizovale prikupljajnje krvi.

Pomoćnik direktora niškog Zavoda za transfuziju kaže i da nije bilo problema od kada je uvedena nova organizacija i da uspevaju da pokriju sve centre, kao i da su rezerve krvi odlične.

Trenutno u frižideru imamo oko 1.100 jedinica krvi. Plan je da na godišnjem nivou imamo oko 40 hiljada, dok je pre ove reorganizacije niški Zavod imao godišnje oko 25 hiljada – kaže Miladinovićeva.

Napominje da je za svaku novinu potrebno vreme da se ljudi, ali i ustanove, prilagode, ali da će ovim biti vraćena suština davalaštva – da ono ne bude prisilno i namensko, već dobrovoljno i anonimno.