Neprimereni natpisi uz ime čuvenog pesnika – ruinirana fasada škole u Donjoj Vrežini

Fasada zgrade izdvojenog odeljenja niške Osnovne škole “Miroslav Mika Antić” u Donjoj Vrežini već dve godine je ruinirana i išarana uvredljivim i raznim drugim natpisima, a deo je i spaljivan. Učiteljice kažu da se zajedno sa meštanima trude da sređuju koliko mogu. Direktor Miloš Stanković navodi da je postavljanje kamera u fazi pripreme i da se objekat kreči pred početak svake školske godine, ali da „niko ne može da puni rupu bez dna“, pa apeluje na lokalnu zajednicu da bude svesna da je škola opšte dobro i vlasništvo svih njih.

Na zidu na kome stoji ime čuvenog pesnika nalaze se i neprimereni natpisi, a najviše ih ima na zadnjem zidu škole. Žičane rešetke na prozorima su polomljene i nebezbedne, koševa nema, a na samom ulazu je deo zida neko spaljivao, zbog čega je, kažu učiteljice, dolazila i policija.

Škola je za đake od prvog do četvrtog razreda i u takvom prostoru vreme provodi oko 30 deteta. Učiteljica Tatjana Stanković objašnjava da je nova fasada “izdržala” oko dve godine, ali da problem prave mladi koji se uveče tu okupljaju.

Dve godine je izdržala fasada od poslednjeg krečenja. Samo sam jednog dana došla i zatekla katastrofu. Cela škola je bila ušvrljana tokom jednog dana. Ne sakupljaju se tu samo mladi iz kraja, nego dolaze i iz centra Niša. Uništavaju, švrljaju, pokušali su da pale stiropor pre nekih godinu dana, dolazila je i policija – navodi ona.

Sadili su i cveće, ali je uništeno i farbali su klupu zelenom bojom, ali je ubrzo neko ofarbao u crveno.

Roditelji i mališani uređuju sportski teren i žele da pomognu da se i fasada uredi, kaže učiteljica Sanja Dimitrijević, ali nije sigurna koliko je isplativo, s obzirom na to da bi sve vrlo brzo moglo opet da bude uništeno.

Ona kao potencijalno rešenje vidi postavljanje kamera, ali nije sigurna da bi i to mnogo pomoglo. Uz pomoć meštana i đačkog dinara radi se i sportski teren u dvorištu, pošto salu za fizičko nemaju, pa bi neki mobilijar uz to takođe mogao da doprinese da prostor bude manje pogodan za uništavanje, kaže ona.

Meštani su rešili da i dalje uređuju sportski teren koji trenutno prave, da se postave i mobilijari. To bi možda drugačiji uticaj imalo, da ljudi imaju gde da dovedu dete da se poigra, da se ljulja, da dođu bake i deke sa unucima, a da se manje ovde okupljaju oni koji ruže školu – pojašnjava Dimitrijević.

Rasveta je postojala, ali se stalno kvarila, dok škola nije ostala u potpunom mraku, priča Stanković.

Učiteljice i đaci trude se da im unutrašnjost škole bude lepo uređena i prijatna i imaju potrebnu opremu, ali Dimitrijević kao deo problema vidi i to što ljudi i dalje to izdvojeno odeljenje doživljavaju kao manje vredno od neke gradske, velike škole.

Ova škola ima posebnu dušu jer odiše toplinom, ovde gledamo kako se smenjuju godišnja doba, maksimalno se trudimo da deci ulepšamo boravak ovde. Zaista se trudimo i da unapredimo školu i poboljšamo brojnost dece, ali ljudi ovo i dalje doživljavaju kao seosku školu koja je manje bitna od matične, od neke škole koja je u gradu. Mora da se promeni svest kod ljudi, izbegavaju je kao seosku i lošu, pa je neki možda zato uništavaju – zaključuje Dimitrijević.

Direktor Stanković smatra da je sramno što žičana ograda kod škole, kako kaže, podseća na Alkatraz i što su tu rešetke, ali ističe da ne postoji drugi način da se zgrada očuva. Dodaje da se škola kreči pred početak svake školske godine.

Ne postoji škola koja može na svaka tri dana da kreči svoj objekat. Ne postoji ustanova na svetu koja može da se kreči na tri dana kad se onako unakaradi. Škola je opšte dobro, vlasništvo svih ljudi koji tamo žive i za stanje te škole treba podjednako da brine i lokalna zajednica i strukture vlasti i sama škola. Prijavljivano je to policiji, ali nikad nismo dobili povratnu informaciju – objašnjava Stanković.

Apeluje i moli lokalnu zajednicu da bude svesna da je uređenje škole za dobrobit njihove dece i okruženja i poručuje da „niko ne može da puni rupu bez dna“.

Svi živimo u istoj zemlji i znamo koliko je teško za svaki dinar, znamo u kakvom su stanju škole. Opština pomogne s vremena na vreme, ali nemaju ni oni ne znam kolika sredstva da ulože enormne pare. Svi bi želeli švajcarski standard, ali niko ne želi švajcarske obaveze – zaključuje direktor.

U planu je da se postave kamere i to je u fazi pripreme, navodi Stanković, zabrinut da bi i to moglo biti slomljeno za dva dana.

*Tekst je izmenjen nakon odgovora direktora Osnovne škole „Miroslav Antić“ Miloša Stankovića.