Nevreme rušilo plastenike u Vlasotinačkim selima; foto: M. L.
U jeku berbe, grad naneo štetu višnjama; foto: M. M.
Pojedina sela u okolini Leskovca i Vlasotinca u subotu popodne su pogodili nevreme i grad, a najveću štetu pretrpeli su poljoprivredni proizvodi na otvorenom, dok je jak vetar u selu Stajkovce uništio mnogobrojne plastanike.
Grad veličine lešnika padao je u okolnim selima Leskovca, a pored povrtarskih i ratarskih kultura štete su petrpeli zasadi višnje i maline čija je berba u jeku. To će po rečima proizvođača uticati i na otkupnu cenu višnje koja ionako nije velika.
Gradonosne višnje će otići u drugu klasu, cena prve klase je juče bila 50 dinara, a druga 40. Rod nije bio veliki, cena takođe, pa je veliko pitanje da li ćemo uopšte uspeti da pokrijemo troškove ulaganja. Za kratko vreme nam je napravljen problem, kojim se niko neće baviti. Kome da prijavimo štetu, svake godine negde pada grad, a mi poljoprivrednici smo uvek najviše oštećeni – kaže poljoprivrednik iz okoline Leskovca. Nebo iznad Vlasotinca; foto: čitalac;
Štete su pretrpeli i povrtari, a jako nevreme pogodilo je sela Živkovo i Pečenjevce, gde je krompir najčešća poljoprivredna kultura koja se sadi, te će ovogodišnji rod biti na minimumu.
Olujno nevreme praćeno jakim vetrom veliku materijalni štetu nanelo je i stanovnicima opštine Vlasotince. (/slika1)
Selo Stajkovce je nadaleko poznato po uzgoju paprike, ali i krastavca i paradajza. Veliki savremeni „binderi“ sada su uništeni, a materijalna šteta za mnoge je ogromna.
Veliku štetu od grada imali smo i 2018. godine pa evo opet. Folije su uništene, kao i zasadi koji su bili u njima. Sav svoj novac godinama ulažemo u poljoprivredu, a nevreme nam skoro svake godine uništi dobar deo. Materijalna šteta je velika, iz Opštine će možda doći da naprave zapisnik o nanetoj šteti, možda će nešto i nadoknaditi, ali to je nešto minimalno. Jedino oni koji su osigurali svoju mehanizaciju i zasade mogu da očekuju da im se nadomesti šteta, ali taj broj ljudi minimalan – rekao je meštanin sela Stajkovce.
Nevreme nije vremenski dugo trajalo, a veću štetu u okolnim mestima uspeli su da spreče strelci iz protivgradnih stanica.
I može li neko da mi objasni sad poentu subvencija i raznih državnih davanja. Dakle subvenioniše povratak na selo, sadnju, još ti da 3000 dinara da ti se nađe. A nema rakete i taman kad treba da bereš ono ubije sve. I na kraju kakav je bilans tih davanja? Bio bi jednak nuli da je rodilo, ovako su svi u minusu. Još zbog toga poskupelo sve od goriva do struje. Ima li koga ovde, Zna li se gde smo
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
I može li neko da mi objasni sad poentu subvencija i raznih državnih davanja. Dakle subvenioniše povratak na selo, sadnju, još ti da 3000 dinara da ti se nađe. A nema rakete i taman kad treba da bereš ono ubije sve. I na kraju kakav je bilans tih davanja? Bio bi jednak nuli da je rodilo, ovako su svi u minusu. Još zbog toga poskupelo sve od goriva do struje. Ima li koga ovde, Zna li se gde smo