Niš dobija banku krvi “David Albala”, nazvanu po jevrejskom lekaru i srpskom patrioti

Na nišku Kliniku za kardiohirurgiju stigla je sva oprema za banku krvi, vredna 200.000 evra, pa bi ona jula trebalo da počne sa radom, kaže direktor Klinike Dragan Milić. Opremu je obezbedila Ambasada Izraela, pa će naziv banke krvi biti “David Albala”, po srpskom patrioti i vojnom lekaru jevrejskog porekla.

Milić ističe da bi bez ambasadora Izraela Jahela Vilana bilo nemoguće dobiti banku krvi, da su Izraelci obezbedili donatore i platili svu opremu, da je ona najsavremenija i da ima i aparata kakvih do sada nije bilo u Srbiji.

Dugujemo apsolutnu zahvalnost Ambasadi Izraela u Beogradu, posebno gospodinu Jahelu Vilanu, ambasadoru, koji je ličnim autoritetom i angažmanom obezbedio opremu. Njihov angažman je bio ključan. Neke stvari smo morali da čekamo jer ih nije bilo na lageru, ali sve je stiglo i oprema je najbolja i najsavremenija – navodi Milić.

Iako je Zavod za transfuziju krvi i do sada obezbeđivao dovoljne količine, ističe Milić, pacijenti će sada mnogo brže dobijati neophodnu krv.

To je jako značajno jer se krv približava pacijentima. Banka krvi će biti odmah dostupna, maltene u istom trenutku. Sada kada tražimo krv od Zavoda, gubi se neko vreme. Ne preveliko, ali opet se izgubi, a sa Bankom krvi imaćemo derivate onog trenutka kad zatrebaju. Pacijent će u roku od 5-10 minuta moći da dobije krv – objašnjava Milić.

Dodaje da su na kolegijumu Klinike odlučili da banku krvi nazovu “David Albala” i najavljuje da će na dan njenog otvaranja u dvorištu Kardiohirurgije otkriti spomen-bistu njemu u čast.

Inače, Albala je rođen u Beogradu, u jevrejskoj porodici. Završio je medicinu u Beču, a onda se priključio srpskoj vojsci kao lekar i prošao Prvi i Drugi balkanski rat, kao i Prvi svetski rat. Bio je i kapetan srpske vojske.

Kada se u Egiptu lečio od tifusa, od kojeg je jedva preživeo, naučio je engleski i onda ga je Vlada tokom Prvog svetskog rata poslala u Ameriku da lobira za srpske nacionalne interese u jevrejskoj zajednici, a on je bio veliki cionista. Odneo je pismo 1917. na kongres cionista u Njujorku, kojim je Kraljevina Srbija bila prva država na svetu koja je potpisala deklaraciju kojom se priznaje pravo Jevrejima na svoju državu u Palestini. Po tome je Srbije nešto posebno za jevrejski narod – navodi Milić.

Banka krvi biće smeštena u zgradi Kardiohirurgije, u starom delu Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu i snabdevaće i druge klinike, poput Ginekologije i Dečije hirurgije.

U novom delu UKC-a takođe je predviđena banka krvi. Milić kaže da postoji namera, ali da taj deo Kliničkog još nije ni blizu da je dobije.

Podsetimo, direktor UKC-a Zoran Perišić rekao je aprila prošle godine da će taj deo dobiti banku krvi tokom 2022. godine.