Niš dobio prvu kišnu baštu koja sakuplja kišnicu i rasterećuje kanalizaciju

Kišna bašta koja bi trebalo da smanji posledice padavina i poplava izgrađena je na uglu ulica Rentgenove i Dragiše Cvetkovića u Nišu. Bašta bi trebalo da u tom međublokovskom prostoru sakuplja kišnicu i samim tim rastereti kanalizaciju.

Niš je među deset gradova u Srbiji sa baštom koja bi trebalo da smanji posledice padavina, poplave i pojavu klizišta u urbanim sredinama. Kišne bašte se, uglavnom, grade pored saobraćajnica ili na nepropusnom tlu kako bi rasteretile kanalizacionu mrežu pa je zato, kako kaže šefica odseka za monitornig Gradske uprave za građevinarstvo Miljane Medarov Vujaklije, odabran međublokovski prostor na uglu te dve ulice.

Dobićemo jednu mini oazu u gradskom jezgru na javnom prostoru. U neposrednoj blizini su vrtić i škola, što je jako bitno pa deca koja su u blizini mogu doći do budućeg parka i do buduće oaze da provedu neko drugačije i lepše vreme. Nama je jako drago što smo dobili kišnu baštu zato što je to trend koji se primenjuje u svetu i zemljama regiona – rekla je Medarov Vujaklija.

Različiti slojevi materijala prikupljaće i držaće vodu na 24 do 48 sati, hraniće biljke kojima kiša ne smeta, a zatim će voda odlaziti u tlo, objasnila je Miljana Medarov Vujaklija. Ona je istakla da nema nikakvih cevi već je rešenje bazirano na prirodi, kao i da je bašta samoodrživa, ali da i građani moraju da budu savesni i vode računa o njoj.

Projekat kišnih bašti u Srbiji pokrenula je kompanija A1 u saradnji sa Šumarskim fakultetom iz Beograda, a profesionalni baštovani učestvovali su u kreiranju i uređenju bašte.