Uz brojne svečanosti, luturgije, sabore i programe uz koje Nišlije godinama obeležavaju Vidovdan, onaj iz 1937. posebno je važan za njih i danas. Tada je 27. i 28. juna osvećen i pušten u rad gradski vodovod, položen je kamen temeljac za zgradu Narodnog pozorišta, a otkriven je i jedan od simbola grada – spomenik Oslobodiocima Niša. Arhivista Milutin Miltojević ističe da su proslave Vidovdana bile slika vremena i ljudi koji su ga činili i podseća na to kako se pre 85 godina praznovao ovaj dan u Nišu.
28. juna 1389. godine odigrala se čuvena Kosovska bitka, koja je postala jedan od ključnih momenata u srpskoj istroriji. U znak sećanja na borbu i pogibiju kosovskih junaka, a po rečima Milutina Miltojevića iz niškog Istorijskog arhiva, ovaj datum postao je zavet starih i novih generacija pa se, kao retko koji naš praznik, svečano obeležava.
Prvi put, ali i kao državni praznik Vidovdan je obeležen nekoliko godina posle formiranja Kraljevine Srbije kao veliki jubilej, 500 godina od bitke.
Veliki jubilej obeležen je i u drugim krajevima u kojima je živeo srpski narod, izuzimajući, Kosovo, koje je tada još uvek bilo u sastavu Osmanskog carstva. I Nišlije su posle oslobođenja 11. januara 1878. počele da obeležavaju ovaj značajni datum – navodi Miltojević.
Posebno upečetljiva bila je proslava Vidovdana iz 1937. godine, ističe arhivista. Tada se nije obeležavao samo Vidovdan, već i šest decenija od kako je Niš oslobođen od turske vlasti, zbog čega je organizovana “velika nacionalno-kulturna vidovdanska svečanost“ na kojoj su počeli radovi, odnosno otvoreni neki značajni gradski objekti, kao i spomenici.
Dvodnevne svečanosti, 27. i 28. juna, animirale su ceo grad a proslavi je prisustvovalo oko 15.000 gostiju iz svih krajeva tadašnje države. Niš je izjutra, 27. juna, kako je priličilo trenutku, osvanuo okićen državnim zastavama i ukrašen zelenilom. – kaže Miltojević.
Dan u oči Vidovdana, u Brzom Brodu, pored arheološkog nalazišta Medijana, osvećen je, odnosno pušten u rad Vodovod gradskog poglavarstva, čiju vodu i danas Nišlije koriste za piće. Nakon toga osvećen je kamen temeljac za podizanje zgrade današnjeg niškog Narodnog pozorišta, koja je završena 1. januara 1939. godine.
Dan Oslobođenja, a ujedno i Vidovdan bio je upriličen svečanom akademijom u Sokolani i pozorišnom predstavom za goste Grada.
Bogat i obiman program bio je pripremljen i za naredni dan 28. jun, kada otkriven je velelepni spomenik Oslobodiocima Niša, rad zagrebačkog umetnika Antuna Augustinčića.
On i danas krasi naš centar i predstavlja najznačajniju monumentalna gradsku skulpturu. Spomenik je svečano, pred 10.000 Nišlija, u prisustvu autora, otkrio knez namesnik Pavle. Negde oko podneva obeležena je desetogodišnjica postojanja Aero-kluba.- podseća arhivista.
Tako su Vidovdan 1937. godine obeležile Nišlije koje su nam, kako ističe Miltojević, u zavet ostavile i neke od najreprezentativnijih gradskih objekata koji se koriste i dan-danas, već osam i po decenija.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Ziveli su ljudi i ne sanjajuci sta ih sve ocekuje do kraja veka. Sta li tek nas ocekuje i nasu decu…
@Prike : Nas je stiglo „očekivano“ , čak i poznavajući istoriju našeg naroda !
A , naša deca , zajedno sa „našom decom“ – nemaju pojma o istoriji svojih predaka… zahvaljujući svojim roditeljima, „bakama i dekama“ i svojim učiteljima, nastavnicima, profesorima a najviše školskom, edukativnom, fakultetskom programu!
Svako naše dete je ostalo bez nekog svog pretka… a to ne zna! A ima mobilni.