Niš u crvenoj zoni zbog zagađenja, pulmolog upozorava: “izbegavajte jutra i večeri”

Sa početkom grejne sezone Niš je ušao u crvenu zonu prema merenjima zagađenosti vazduha, pa se građani ovih dana žale na probleme sa grlom i disanjem. Pulmolog Saša Jovanović očekuje da će ova zima biti teška pa apeluje na sve građane da urade ono što je do njih, a to je da izbegavaju jutra i večeri kada je vazduh najzagađeniji.

Srbija ovih dana prednjači u svetu prema merenjima zagađenosti vazduha, a i gradovi na jugu su ušli u crvenu zonu. Zbog aktuelne situacije sa energentima mnogi građani su počeli da se greju na drva i ugalj pa se ove godine se očekuje povećan stepen aerozagađenja. Pulmolog Saša Jovanović, načelnik službe u Zavodu za plućne bolesti Niš, kaže da će zagađenje naročito uticati na hronične i kardiovaskularne bolesnika.

Stepen aerozagađenja odnosi se na povećan broj čvrstih čestica u vazduhu- PM 2,5, PM 5 i PM 10 u zavisnosti od veličine čestica. Ove čestice u vazduhu dolaze u kontakt i sa različitim kiselim oksidima koji nastaju sagorevanjem čvrstih goriva pa predstavljaju veliki problem za sve hronične bolesnike koji boluju od plućnih bolesti i kardiovaskularne bolesnike- kaže pulmolog.

Nišlije se već žale na probleme sa peckanjem u grlu i nosu, a pulmolog objašnjava da su upravo ovo znači da je vazduh zagađen.

Sve čestice veće od 5 mikrona, poput PM10 čestica, zbog veličine ne mogu da dođu do donjih disajnih puteva pa se zadržavaju u grlu i nosu i tu izazivaju probleme. Može da se javi peckanje i svrab u grlu i nosu ili suvi i nadražajni kašalj – kaže Jovanović.

Pulmolog naglašava da su naročito opasne sitne čestice koje silaze u pluća i izazivaju velike probleme naročitno kod hroničnih bolesnika.

Te najsitnije čestice se retko ili nikad ne mere a najopasnije su. Čestice manje od 2,5 mikrona isprva neće izazvati problem ali kada dođu do najmanjih disajnih puteva nastaju problemi. Kada dođu do alveo-kapilarne membrane mogu da se jave upalni procesi i fibrozne promene. Ono mogu da pređu i u krvotok i da izazovu probleme sa srcem i celokupnim kardiovaskularnim sistemom- ističe Jovanović.

Šta su preporuke?

Otežano disanje, gušenje i zamor mogu da se jave kod svih građana ali naročito su opasni za hronične bolesnike. Deca i trudnice su takođe posebno osetljivi pa pulmolog savetuje da pripaze na sebe u delovima dana kada je zagađenje najveće.

Preporuke su da se u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima ne boravi napolju, naročito u zimskim mesecima kada će biti hladnije i povećana vlažnost vazduha. Preporučujem da samo u popodnevnim satima oko 12, kada je zagađenje manje, borave napolju ukoliko moraju. Preporuka je da se koristi maska, ali to nije apsolutna zaštita jer su čestice sitne i prolaze kroz nju. Ipak i maska vredi, može da se stavi bilo šta preko lica, makar šal jer je bilo koja vrsta zaštite dobrodošla- kaže Saša Jovanovć.

Fizički aktivne osobe u ovom periodu treba da izbegavaju aktivnosti na otvorenom a prostorije treba provetravati u popodnevnim satima kada je zagađenje najmanje. Pulmolog apeluje na sve hronične bolesnike da redovno uzimaju svoju terapiju.

Podsetimo, Gradska toplana očekuje da do 2026. godine prestane da koristi fosilna goriva koja najviše zagađuju i pređe na biomasu. Nastoji se da veliki javni objekti, među kojima su zgrada Univerziteta, Pravni i Ekonomski fakultet kao najveći zagađivači, pređu na sistem javnog grejanja, a veliki korak bilo je preuzimanje kotlarnice UKC početkom prošle godine.